Друштвена (корпоративна) одговорност: стандард ИСО 26000 и модели друштвене одговорности организација Младен Ђурић асистент, члан комисије за стандард.

Præsentationer af emnet: "Друштвена (корпоративна) одговорност: стандард ИСО 26000 и модели друштвене одговорности организација Младен Ђурић асистент, члан комисије за стандард."— Præsentationens transcript:

1 Друштвена (корпоративна) одговорност: стандард ИСО и модели друштвене одговорности организација Младен Ђурић асистент, члан комисије за стандард ИСО 26000

2 Шта би требало знати? Како и због чега настаје концепт друштвене одговорности организација (CSR); Разјаснити место и улогу интересних и заинтересованих страна организације у оквиру концепта друштвене одговорности; Анализирати фазе у развоју друштвене одговорности организација; Проучити димензије друштвене одговорности организација; Дискутовати о специфичностима друштвене одговорности у појединим регијама и делатностима; Да ли постоји и, ако да, какав је политички контекст друштвене одговорности организација;

3 Шта би требало знати? Применити системски приступ у оквиру концепта друштвене одговорности организацијa; Размотрити место и улогу концепта друштвене одговорности у менаџменту ланаца снабдевања; Размотрити и улогу државне управе у подстицању друштвене одговорности организација – однос закона и добровољних иницијатива; Какав би могао бити модел процеса уређења области друштвене одговорности организација, од стране државне управе; Модели система менаџмента: канадски, британски, Dow Jones модел вредновања учинка, ИСО

4 Различити приступи друштвеној одговорности
Шта је, по вама, друштвена одговорност? Почињемо од... 3 1 2

5 Појмови који се односе на квалитет
класа Категорија или ранг дати различитим захтевима квалитета, који се односе на производе, процесе или системе који при коришћењу имају исту функцију захтев Потреба или очекивање који су исказани, по правилу подразумевани или обавезни квалитет Ниво до којег скуп припадајућих карактеристика испуњава захтеве способност Спремност организације, система или процеса да реализују производ који испуњава захтеве за тај производ задовољење корисника Мишљење корисника о степену до којег су испуњени његови захтеви Извор: SRPS ISO 9000: Sistem menadžmenta kvalitetom – Osnove i rečnik

6 А корисници? Ко су? ИСО 9000: организација или особа који примају производ (резултат процеса); Интерни и екстерни корисници; Ко је корисник у случају здравствене установе? А у случају школе? Шта са задовољењем корисника? Прва организација сертификована по ИСО 14001? Заинтересоване стране, стејкхолдери...?

7 Пре него што пређемо на друштвену одговорност...
Мултистејкхолдерски приступ, методологија; Интересна страна или стејкхолдер (stakeholder) једне организације је сваки појединац, група, организација и др., коме се може приприсати најмање једна од наредне три особине: поседовање утицаја на организацију, учествовање у одређеној врсти легитимних односа са организацијом, имање приоритета у захтевима према организацији [Mitchell et al, 1997]. Заинтересована страна (interested party); Извор: Филиповић, Дракулић, Ђурић (2008). Друштвена одговорност организација – стандарди и/или законска регулатива. EKO-JUSTUS I: Право и животна средина у привреди и пракси

8 Како заинтересована страна постаје стејкхолдер?
Извор: Филиповић, Ђурић (2009). Oснове квалитета. Факултет организационих наука, Београд

9 Класе интересних страна
Извор: Филиповић, Ђурић (2010). Систем менаџмента квалитета. Факултет организационих наука, Београд (према Mitchell et al, 1997)

10 Које су уобичајене интересне стране?
Извор: Ibid (према Corporate Social Responsibility - Implications for Small and Medium Enterprises in Developing Countries, UNIDO, 2002)

11 Односи између интересних страна
Извор: Ibid (према Hoyle,2003)

12 Закључујемо За интересне стране да:
су то сви појединци и групе које су од виталне важности за опстанак и успех организације, су то сви појединци и групе на чије виталне интересе утиче предметна организација, је уски приступ интересним странама усредсређен на предметне појединце и групе с обзиром на њихов директан значај за економске интересе организације, шири приступ интересним странама, супротно, почива на емпиријској реалности да на организације, а и оне саме на друге организације, могу утицати на начин од виталне важности за њихово постојање, менаџери имају повереничку одговорност према свима онима који имају интерес (тј. улог) у одређеној организацији.

13 Закључујемо За заинтересоване стране да:
су то сви појединци или групе препознати од стране друштва као неко ко има легитимне интересе у очувању, менаџменту и коришћењу ресурса и потенцијала, је то шира категорија од интересне стране, су, уопштено говорећи, категорије заинтересованих страна заједничке за многе ситуације и могу да имају и супротстављене интересе - економске/образовне, очување/искоришћавање, практично/академско, студент/професор, запослени /послодавац, локални/регионални/држава, се широка јавност може у одређеним ситуацијама сматрати заинтересованом страном, менаџмент мора да установи и поштује политике које уравнотежавају права свих заинтересованих страна, не угрожавајући права нити једне од њих.

14 Идентификација интересних и заинтересованих страна и њихових захтева
Заинтересована страна Ко су Који су захтеви Корисници Запослени Власници Локална заједница Државна управа Испоручиоци Конкуренти Супститутори

15 обезбеђивање квалитета побољшавање квалитета
Какве све ово има везе са менаџментом? систем Скуп међусобно повезаних или међусобно делујућих елемената менаџмент Координиране активности за утврђивање правца и вођење организације највише руководство Особа или група људи која на највишем нивоу утврђује правац и управља организацију политика квалитета Свеобухватне намере и вођење организације, који се односе на квалитет, како их званично изражава највише руководства систем менаџмента Систем за успостављање политике и циљева и за остваривање тих циљева менаџмент квалитета Координиране активности за утврђивање правца организације у односу на квалитет и управљање организације у том смислу циљ квалитета Оно што се тражи или жели постићи у вези са квалитетом систем менаџмента квалитетa Систем менаџмента којим се утврђује правац организације у односу на квалитет и управља организација у том смислу стална побољшавања Стална активност на повећању способности за испуњавање захтева планирање квалитета Део менаџмента квалитета усредсређен на успостављање циљева квалитета и на утврђивање неопходних оперативних процеса и одговарајућих ресурса за испуњавање циљева квалитета управљање квалитета Део менаџмента квалитета, усредсређен на испуњавање захтева квалитета обезбеђивање квалитета Део менаџмента квалитета, усредсређен на обезбеђивање уверености у то да су испуњени захтеви квалитета побољшавање квалитета Део менаџмента квалитета, усредсређен на повећавање способности да се испуњавају захтеви квалитета ефективност Мера реализације планираних активности и планираних резултата ефикасност Однос остварених резултата и употребљених ресурса

16 Генерализација концепата
менаџмента квалитета

17 Сродне области: X => ИМС
И још ИСО (HACCP), ИСО 26000, ИСО итд.

18 Да ли се поимање X разликује у другим културама?
Амерички приступ је кроз историју увек био заснован на “command-and-control”. Јапански приступ је заснован на етици, истрајности и смањeњу растура (系列). Европљани се уздају у усвајање стандарда који се могу примењивати у свим државама. Коначно, X = CSR…

19 Шта је, уствари, CSR? Теоријски, концепт чији је циљ остваривање доприноса пословног света одрживом развоју. Извор: Практично, свеобухватан систем менаџмента организације; укључује системе менаџмента квалитета, животне средине, људских ресурса, здравља и безбедности на раду, ланца снабдевања итд. Акционари , кoрисници Запослени синдикати Квалитет менаџмента Тржиште рада Животна средина Друштв. заједница Утицај на друштво Држав. управа, невладине орг Локалне заједнице Финансијски аналитичари Пословање у друштвеној заједници

20 Дефиниције CSR-а “CSR је концепт који налаже да комерцијална предузећа имају обавезу да брину о свим својим интересним странама, у свим аспектима својих пословних активности.” Wikipedia “CSR се односи на то како компанија врши менаџмент својих активности и свога међусобног деловања са интересним странама. Стога, добар менаџмент друштвене одговорности компаније захтева свеукупан поглед на пословање, укључујући пословне стратегије, праксе и процесе.” Deloitte “CSR представља стално обавезивање пословног света да ће се понашати етички и доприносити економском развоју, док побољшава квалитет живота, како радне снаге и њихових породица, тако и локалне заједнице и друштва уопште.” The World Business Council for Sustainable Development

21 Дефиниције CSR-а ИСО 26000: Веза модела и стандарда?
одговорност организације (2.12) за утицаје (2.9) својих одлука и активности на друштво и животну средину (2.6), кроз транспарентно и етичко понашање (2.7) тако да: допринесе одрживом развоју (2.23), укључујући здравље и добробит друштва; узме у обзир очекивања интересних страна (2.20); у сагласности је са применљивим законом и међународним правилима понашања (2.1 1) и интегрисана је у целој организацији (2.12) и примењена у њеним односима НАПОМЕНА 1: Активности обухватају производе, услуге и процесе. НАПОМЕНА 2: Односи се тичу активности организације у њеној сфери утицаја (2.19). Веза модела и стандарда?

22 У чему је разлика?

23 Извор: Филиповић, Ђурић (2010). Систем менаџмента квалитета
Развој ИСО стандарда ИСО 26000 Извор: Филиповић, Ђурић (2010). Систем менаџмента квалитета

24 Генерације друштвене одговорности
1 корпоративна филантропија; засебан систем менаџмента; интегрисани систем менаџмента; 2 3 (CSR)

25 Прва генерација Корпоративна филантропија:
обухвата начине који, иако на први поглед не изгледају финансијски исплативи, итекако могу да допринесу повећању профитабилности - донације рачунара школама, волонтирање особља организација у сврху помоћи локалној заједници, спонзорисање спортских клубова и уметничких друштава итд. Један од облика деловања - “Cause-branding”; Заштита угледа: „најважније држати се даље од опасних ситуација и осигурати да се једног јутра назив вашег предузећа одједном не појави на насловној страни новина као име кривца за нешто лоше што се десило у било ком делу света. Не сме се дозволити да се тако испрљају руке“ (British Telecom) Није део системске стратегије и деловања; Извор: American Express – Corporate Responsibility – Initiatives

26 Друга генерација Засебан систем менаџмента;
Постоји засебна организациона целина са кадром који се бави овом проблематиком;

27 Трећа генерација Интегрисани систем менаџмента;
У овој генерацији, главну улогу преузимају лидерске организације и организације које имају одређен утицај на тржишта на којима ти лидери послују (нпр. невладине организације, покрети за заштиту корисника итд.) - они ће утицати на утврђивање начина којима ће се осигурати кретање глобалног тржишта у правцу одрживог развоја. Ово укључује и сарадњу са цивилним друштвом и промене у државној политици, који ће бити усмерени према награђивању друштвено одговорног деловања и кажњавању лошег учинка у овој области. Као последица свега овога, врло је вероватно да ће доћи до промена у области пореске политике, извештавања о друштвеном учинку, као и учинку у погледу заштите животне средине и даљег јачања и едукације корисничког корпуса.

28 Друштвена одговорност – од декларативног усвајања до интегрисаног система менаџмента
Менаџери организације, али и остали запослени, требало би да прођу кроз одговарајућу обуку, како би стекли неопходне вештине и компетентност. Интересне стране које могу имати пресудну улогу су најчешће запослени, корисници и инвеститори. Због чега? У почетку, организације усвајају изјаву о мисији и правилима понашања, у којима утврђују сврху свог постојања, основне вредности и одговорности које имају према својим интересним странама. Затим се ове вредности преводе у нешто што се примењује у пракси, од стратегије преко буџета до свакодневних одлука и активности. Током времена, од менаџера и запослених почиње да се очекује да доносе пословне одлуке, разматрајући и додатне критеријуме, а не само оне на којима се заснивало њихово традиционално одлучивање. Шта то, на пример, значи за једну образовну установу?

29 Димензије друштвене одговорности
Унутрашња димензија: ОHSM (+ QM); HRM; EM; R&CM (стандард); Извор: Ђурић, Филиповић (2008). Димензије друштвене одговорности организација. SYMORG 2008

30 Менаџмент квалитета и здравља и безбедности на раду
Квалитет – прича почиње од ИСО 9000; које стандарде обухвата, како су настали; Здравље и безбедност на раду – OHSAS 18000; које стандарде обухвата, како су настали; Од се примењује Закон о безбедности и здрављу на раду – на основу њега организације морају вршити процену ризика за свако радно место. Однос улоге закона у регулисању области квалитета и области здравља и безбедности на раду;

31 Менаџмент квалитета Корисници Корисници захтеви задовољење
Извор: према SRPS ISO 9001: Sistem menadžmenta kvalitetom – Osnove i rečnik

32 Извор: Филиповић, Ђурић (2010). Систем менаџмента квалитета
Менаџмент квалитета Извор: Филиповић, Ђурић (2010). Систем менаџмента квалитета

33 Менаџмент квалитета и здравља и безбедности на раду
Извор: Филиповић, Ђурић (2010). Систем менаџмента квалитета (према Dilbert Comics about Quality Assurance)

34 ИСО 9001: очекиване измене Ово решење, које се већ примењује у читавом низу стандарда за системе менаџмента, директно је проистекло из ИСО Нпр.:

35 Значај контекста организације
Извор: naSRPS ISO/DIS 9001

36 Менаџмент здравља и безбедности на раду
Здравље и безбедност на раду (енг. Occupational Health & Safety) - услови и фактори који имају утицај на добробит запослених, привремених радника, особља уговарача, посетилаца и других лица на радном месту (према OHSAS 18001). Коме је намењена – са традиционалног на савремено схватање; Шта треба, као минимум, знати?

37 Термини и дефиниције према OHSAS 18001
Акцидент – нежељени догађај који доводи до смрти, нарушавања здравља, повреде, штете или других губитака. Инцидент (удес) – догађај који је узрок акцидента или који има могућност да доведе до акцидента. Опасност (хазард) – извор или стуација који могу довести до штете у виду повреде или нарушеног здравља, оштећења имовине, нарушавања радне средине или комбинације истих. Опасност (хазард) Инцидент (удес) Акцидент статичка ситуација догађај који се десио несрећа Пример скеле на градилишту (1 хазард – више инцидената – 1 акцидент)

38 Термини и дефиниције према OHSAS 18001
Ризик – комбинација вероватноће и последице(а) специфичног опасног догађаја који се дешава. Оцена ризика – свеобухватан процес процене величине ризика и одлучивања о томе да ли се ризик може прихватити или не. Безбедност – одсуство неприхватљивих ризика од штете. Прихватљив ризик – ризик који је смањен до нивоа који организација може да поднесе с обзиром на њене законске обавезе и њену политику заштите здравља и безбедности на раду. СМЗИБ је изразито превентивног карактера, ризике или елиминише (безбедност) или смањује на најмању могућу меру (прихватљив ризик).

39 Менаџмент људских ресурса
Данас је један од највећих изазова за организације како привући и задржати компетентан кадар. У ту сврху, примењују се мере попут доживотног учења, нивелисања послова, веће различитости радне снаге, политике „плаћања према учинку“, прилика за развој каријере и то посебно женског особља, шема поделе профита и власништва над предузећем итд. Такође, као делотворан се показао и менаџмент живота запослених изван радног времена. Када је реч о питању доживотног учења, ту органиазције треба да одиграју главну улогу на више нивоа: кроз остваривање доприноса бољем дефинисању потреба обуке кроз сарадњу са пројектантима програма обуке и образовања, успостављањем флуида између система образовања и система пословања, нпр. отварањем сталних места у организацији намењених „шегртовању“, стварањем окружења у коме се подстиче процес доживотног учења, што је нарочито битно за мање образован, мање способан и старији кадар.

40 Менаџмент животне средине
Растућа улога закона; Уопштено гледано, смањење потрошње ресурса, а поготово смањење емитовања гасова који изазивају загађење животне средине и испуштања отпадних материја, доводе до ситуације смањеног утицаја организације на природно окружење у коме послује. Добар пример праксе сарадње власти и организација на остваривању оптималног (минималног) еко учинка је тзв. „политика интегрисаног производа“. Подразумева примену различитих економских инструмената, забране коришћења одређених супстанци, добровољне споразуме, моделе еко знакова, упутства за пројектовање производа итд. ИСО 14000, EMAS;

41 Менаџмент ризика и промена
Према неким истраживањима, трошак негативног догађаја је готово пет пута већи од користи позитивног, што нас наводи на закључак да се кроз менаџмент ризика остварују највеће финансијске користи од примене читавог концепта CSR-а. Суштина је да се, применом концепта менаџмента ризика, препознају сви могући ризици, врши њихова процена и развијају стратегије за њихово елиминсање, или, пошто то често није могуће, ублажавање њихових могућих последица. Различитост природе ризика: стандард ИСО 31000; Када се говори о организационим променама, треба узети у обзир да је у току последњих година у Европи у току опште реструктурирање у великом броју привредних грана, што изазива забринутост радника и уопште интересних страна, нарочито због могућег затварања фабрика и великих резова у бројном стању радне снаге.

42 Димензије друштвене одговорности
Спољашња димензија: S&CR (принципи); LCR; HR; GEI (SRI);

43 Односи са испоручиоцима и корисницима
2 принципа менаџмента квалитета; Као веома чест облик друштвено одговорног понашања велике организације, она дозвољава малим, слабије развијеним организацијама из окружења да и њихово особље присуствује обукама и стручном усавршавању, организованим за потребе запослених те велике организације. Такође, ангажовање локалних испоручилаца и склоност запошљавању чланова локалне друштвене заједнице, показали су се као пракса која је делотворна за стварање добре репутације организације, односно за изградњу добрих односа са локалном заједницом. Последице друштвено (не)одговорног понашања организације, засигурно ће осетити, на различите начине и у различитим обимима, свако од њених партнера. Ова чињеница је нарочито битна за велике компаније које често примењују праксу тзв. „outsourcing“-a, односно преношења дела својих активности на друга предузећа.

44 Односи са локалном заједницом
Организације пружају доприносе друштву у коме послују, поготово локалној заједници у којој су настањене, на различите начине: отварањем нових радних места за становништво, обезбеђивањем исплата и бенефиција, плаћањем пореских обавеза. Важан је и однос организације са природним окружењем у коме „станује“. У зависности од ситуације, приоритети се могу придавати здрављу непосредног окружења у коме се производи или пружају услуге, очувању чистоће ваздуха, воде, одржавању саобраћајница и сл. (“Corporate Citizenship”, “Corporate Stewardship”) Неки од најчешћих облика пракси CSR-а према локалној заједници су: стимулисање запослених на волонтерски рад у локалној заједници и на финансијску помоћ истој, омогућавање неких од производа или услуга организације, бесплатно или по нижим ценама, хуманитарним организацијама или члановима локалне заједнице, стављање вишка производа или опреме на располагање школама у локалној заједници, ангажовање локалних испоручилаца и тежња ка запошљавању чланова локалне заједнице, понуда стицања висококвалитетног радног искуства студентима.

45 Људска права и глобалне бриге о еко проблемима
Људска права представљају значајан “терен” друштвене одговорности, нарочито за мултинационалне корпорације. Документи: Декларација Уједињених нација о поштовању људских права, Декларација Међународне организације рада о основним принципима и правима при раду, Упутство за мултинационално пословање Организације за економску сарадњу и развој, Декларација из Рија о окружењу и развоју, Конвенција против корупције Уједињених нација итд. Зашто глобализација може бити и добра? SRI; “Према одређеним најавама, Србија би до године требало да повећа удео свог друштвеног бруто производа који се издваја за проблеме животне средине са садашњих 0,3% на 2,5%, што значи да би наша држава до тада требало да, кроз свој еко менаџмент, уложи око 4,5 милијарди евра. Уколико до овога не дође, последице би могле бити далеко веће, па ће, за санирање штете настале због немара за животну средину, бити неопходно уложити између 8 и 9 милијарди евра. Румунија сада издваја 5%” (Blic Online, 2007).

46 “Амерички” и “европски” модел
Притисци настају на тржиштима развијених земаља, из којих ове корпорације и потичу, али су се обично односили на активности које оне реализују у неразвијеним земљама, на тржиштима јевтинијих људских и природних ресурса (Shell, British Petroleum, Nike, BАТ). Својствености регија по питању друштвене одговорности зависе од комбинације историјских, политичких, економских и културолошких фактора; У САД је нагласак на: јавности и отворености; мерењу и упоређивању резултата; корпоративном грађанству; У Европи (континенталној): усредсређеност пажње друштвене заједнице; институционално заснована друштвена сарадња. Зашто су Немачка и Јапан на дну лествице?

47 државно власништво над великим системима, 45% јавних расхода иде на смањење ризика;
дуга прошлост социјалне укључености пословних система, двослојни систем управитељства; “лојалност према интересним странама”, стање привреде (Benetton, FIAT, Pirelli), антикорупцијски систем; мања регулатива, Cadbury, 75 од првих 100 на FTSE извештава, министар; сарадња владе и “социјалних” партнера на спровођењу социјалне политике;

48 Својствености CSR-a у различитим делатностима
Пракса примене друштвене одговорности организација сигурно није подједнако дистрибуирана кроз све делатности. Нпр. у модној индустрији је то био Levi Strauss & Co. (“Global Sourcing and Operating Guidelines” – има 2 сегмента), који је међу првима увео правила понашања за своје испоручиоце и тиме успоставио модел менаџмента ланца снабдевања који су многи прихватили. На британском тржишту, предузећe B&Q је покренуло више друштвених и еко иницијатива, поготово по питању одрживости у области шумарства, па је у сарадњи са одређеним невладиним организацијама и другим члановима привредне гране развијен систем за сертификацију познат под називом „Forest Stewardship Council“. Друштвено одговорно инвестирање (SRI) захвата све привредне гране, и у оквиру њега постоји напуштање традиционалног схватања да постоје делатности у коме га није могуће спровести, попут индустрије дувана, оружја и алкохолних пића.

49 Преглед стандарда ИСО 26000 у вези са менаџментом ланца снабдевања
Ланац набавке је дефинисан као „низ активности или страна (испоручилаца, спољно прибављених радника, уговарача итд.) који обезбеђују производе или пружају услуге организацији“. Стандард ИСО „ланац набавке“ експлицитно помиње у још две тачке. У тачки „Подизање свести и изградња компетентности за друштвену одговорност“ се између осталог каже: “Где је то прикладно, ти напори треба да укључе и изградњу способности и обуку руководилаца и радника у ланцу набавке.” У тачки „Унапређење кредибилитета извештаја и изјава о друштвеној одговорности“ између осталог каже се да “У неким случајевима организација може да унапреди кредибилитет својих изјава о ланцу вредности наводећи места где се одвијају активности.”

50 Преглед стандарда ИСО 26000 у вези са менаџментом ланца снабдевања
Сфера утицаја је „опсег/обим политичких, уговорних, економских или других односа путем којих организација има способност да утиче на одлуке или активности појединаца или организација“. Напомиње се да способност да се оствари утицај, сама по себи, не имплицира да ће она нужно бити и искоришћена. У тачки се каже да је организација одговорна за утицаје одлука и активности над којима има формално и/или de facto управљање. У неким ситуацијама организација може имати моћ да утиче на понашање организација (других страна) са којима има одређене односе. У оваквим ситуацијама, сматра се да то потпада под сферу утицаја посматране организације. Организација сама одлучује да ли ће ступити у везу са другом организацијом и, ако да, на који начин и у којој мери. Када процењује своју сферу утицаја и када утврђује своје одговорности, организација треба да поступа јако пажљиво и да спроводи детаљну анализу свих потенцијално критичних фактора – тзв. „дубинско истраживање“ (енг. „due dilligence“)

51 Како се остварује утицај?
Начини на које се шири утицај једне организације на друге у ланцу снабдевања, у смислу њихове друштвене одговорности, укључују: стандарде и организацијска правила понашања које организација намеће другима у ланцу снабдевања (SA 8000), културу саме организације („Nemo dat quod non habet“), преузимање задатка заинтересованих страна (нпр. невладиних организација) које утичу на развој друштвене одговорности кроз притисак у јавности на компаније, развој запослених.

52 Промене на тржишту због CSR-а
Промене на локалном тржишту; Мењање стандарда за делатности (TFLA, TETI, SA8000); Развијање знакова (еко-знак ЕУ, Rugmark); Промене тражње за производима; Друштвено одговорно инвестирање (наредни слајд);

53 Друштвено одговорно инвестирање
Потенцијално огромно тржиште, тржиште у настајању; Друштвено одговорни инвестициони фондови улажу средства у организације које испуњавају одређене друштвене и еко критеријуме. Ови критеријуми могу бити негативни, па, на основну њих, већина фондова из оваквих улагања у старту искључује индустрију дувана, алкохола и оружја. За ову сврху, најпре је у Великој Британији још године развијен Форум за друштвено одговорно инвестирање, а онда су, по овом моделу, слични форуми основани и у Немачкој, Француској, Италији и Холандији. Европски форум за друштвено инвестирање (EUROSIF): ABN Amro, BNP Paribas, Crédit Agricole, Fortis, FTSE Group, HSBC, Société Générale... Шта је највећи проблем – оцена учинка?

54 Политички контекст CSR-а
Институционална последица акција тела и комисија ЕУ, настао је познати „Green Paper“ – документ који промовише европски радни оквир за примену концепта друштвене одговорности организација: „Јавна политика има кључну улогу у подстицању осећаја друштвене одговорности организација и успостављању модела којим ће се осигурати укључивање друштвених и еко компоненти у активности организација. Треба подстицати проактиван приступ организација према одрживом развоју и то како у њиховим пословним активностима на подручју Европске уније, тако и у свим оним активностима које спроводе ван овога подручја, било где у свету.“ Комплементарни документ - „White paper“ односи се на принципе управитељства организација, који се следе у Европској унији. Министри за CSR;

55 Улога државне управе Уопштено:
утврђивање оптималног односа законске регулативе и добровољних инивијатива; развијање модела друштвене одговорности организација; развијање модела за вредновање успешности примене; Модел процеса (детаљно касније)

56 Улога државне управе у области друштвене одговорности
Утврђивање оптималног односа између законске регулативе и добровољних иницијатива; Праксе друштвене одговорности не смеју бити замена за локалне законе – они су, између осталог, основни генератори јавних прихода. Примена прописаних правила понашања или извођење изненадних акција без укључености испоручилаца, могу бити непогодни за локалне услове. Нпр., ако се законски забрани дечији рад, а то не испрати одговарајућим акцијама ? Извозници из земаља у развоју, попут наше, могу се наћи пред проблемом немогућности усаглашавања са растућим квантумом законске регулативе и стандарда.

57 Како држава може да уреди ову област?

58 Модел намењен примени концепта
Канадски модел (засебна презентација, прво британски); Треба узети у обзир и чињеницу да постоје организације које једноставно немају довољно ресурса да придају толику пажњу овој проблематици. Зато би, овакав „државни“ модел, требало да буде нешто „лакши“, да даје само најопштији оквир, а организацијама остави да, у зависности од своје ситуације, врше потребна прилагођења. CSR Аcademy - The CSR Competency Framework (by the DTI) Меки фактори (МcKinsey 7s: Shared Values, Staff, Style, Skills), атрибутивни модел;

59 Модел намењен примени концепта
Овај атрибутивни модел се састоји од шест особина које организација треба да развија (можемо их назвати и корацима примене модела или вештинама које њени менаџери треба да поседују и развијају) и од пет нивоа развијености, којима се оцењује свака од ових особина. Свесност. Познавање основних карактеристика концепта друштвене одговорности организација и начина на који овај концепт може утицати на процес доношења одлука у пословању. Разумевање. Основно знање о појединим проблемима, са способношћу примене тог знања на одређене активности. Примена. Поседовање знања и способности да се решавају конкретни проблеми друштвене одговорности, тј. да се реализује свака конкретна активност. Интеграција. Дубоко разумевање проблема и способност уклапања друштвене одговорности организација у његове процесе доношења одлука. Лидерство. Способност да се помогне менаџерима широм организације да раде на начин на који се обезбеђује потпуна интеграција CSR-а у процес доношења одлука.

60 Модел намењен примени концепта
Када то упаримо са особинама, добијамо контуру општег модела (модел у облику матрице): Особина менаџера Ниво развијености Способност разумевања друштвеног контекста пословања Свестан је Способност изградње капацитета Разуме Способност преиспитивања пословања Примењује Способност изградње односа са интересним странама Интегрише Способност стратешког сагледавања Предводи Способност уважавања различитости

61 Прва особина – способност разумевања друштвеног контекста пословања
Ова особина подразумева да постоји претходна упознатост са ширим контекстом пословања организације и схватање њених друштвених и еко утицаја на друштвену заједницу. Ниво развијености Облик понашања Свесност Менаџер је свестан улоге различитих учесника у друштвеном животу, као и доприноса које остварује његово предузеће. Разумевање Менаџер препознаје трендове који владају у друштвеним и еколошким областима, као и њихове утицаје на пословање предузећа. Примена Менаџер активно учествује у повећавању значаја друштвених и еколошких аспеката пословања. Интеграција Менаџер је одговоран за доношење одлука по питању мерења друштвених и еколошких утицаја пословања и извештавања о њима. Лидерство Менаџер развија пословне стратегије које су усаглашене са законским регулативама и стандардима CSR-а, или их превазилазе.

62 Друга особина – способност изградње капацитета
Обухвата изградњу капацитета и код осталих запослених, како би ефективно помогли у примени концепта. Ова особина се односи и на испоручиоце. Ниво развијености Облик понашања Свесност Менаџер је свестан да организација мора да функционише на принципима сарадње и партнерства, и то како интерних, тако и екстерних. Разумевање Менаџер је способан да јасно преноси своје идеје и информације на друге, чинећи то на начин којим подстиче рад у сарадњи и партнерству. Примена Менаџер се активно укључује у међуфункционалне тимове са надређенима, менаџерима истог нивоа и подређенима. Интеграција Менаџер је одговоран за усвајање процедура којима се подстичу укључивање и учествовање у раду свих чланова тима, и то кроз отвореност и доступност рада. Лидерство Менаџер развија пословне стратегије у којима су стратешка питања примене концепта размотрена са вишефункционалне перспективе.

63 Трећа особина – способност преиспитивања пословања
Ова особина подразумева да се пословање стално преиспитује и да се, у складу са резултатима тога, разматрају начини на које организација може допринети одрживом развоју и побољшању квалитета живота људи и животне средине. Ниво развијености Облик понашања Свесност Менаџер је свестан да пословање мора бити отворено према прихватању нових идеја. Разумевање Менаџер препознаје потребу преласка са уобичајених начина рада на примену различитих иновација. Примена Менаџер је способан да осталима да пример иновативног начина размишљања, охрабрује нове идеје и преводи идеје у конкретне акције. Интеграција Менаџер је одговоран за бодрење осталих да се храбро носе са критичним ситуацијама. Лидерство Менаџер демонстрира лидерски стил који је применљив у свакој ситуацији и инспирише, мотивише и позитивно утиче на учинак осталих.

64 Четврта особина – способност изградње односа са интересним странама
Ова особина подразумева утврђивање интересних страна, изградњу односа са њима, као и њихово укључивање у примену концепта друштвене одговорности. Ниво развијености Облик понашања Свесност Менаџер је свестан да организација мора да ради на одржавању добрих односа са широким спектром интересних страна. Разумевање Менаџер препознаје кључне интересне стране организације и понаша се у складу са тим. Примена Менаџер активно учествује у изградњи односа са интересним странама и дискусији са њиховим представницима. Интеграција Менаџер је одговоран за доношење одлука у којима се системски води рачуна о могућим утицајима на интересне стране. Лидерство Менаџер учествује у развијању пословне стратегије која мири потенцијално сукобљене интересе различитих интересних страна.

65 Пета особина – способност стратешког сагледавања
Ова особина подразумева да се на стратешки и детаљан начин разматра целокупно (економско, природно, друштвено) окружење организације. Ниво развијености Облик понашања Свесност Менаџер је свестан да организација мора имати стратешку визију свога пословања. Разумевање Менаџер разуме пословање своје организације, кориснике и тржишта, начин на који организација функционише, организациону структуру и културу и начин на који је све то повезано са њеном друштвеном одговорношћу. Примена Менаџер се активно укључује у развијање пословних стратегија којима се укључују запослени и све интересне стране. Интеграција Менаџер је одговоран за доношење одлука којима се CSR интегрише у пословну стратегију. Лидерство Менаџер постаје првак друштвене одговорности у организацији и способан је да комуницира о доприносу концепта друштвене одговорности остваривању целокупне организационе стратегије.

66 Шеста особина – способност уважавања различитости
Подразумева поштовање различитости, али и подешавање сопственог приступа потребама различитих ситуација. Веома важно је осликати ту особину кроз поштене и јавне политике људских ресурса. Ниво развијености Облик понашања Свесност Менаџер је свестан значаја уважавања различитости. Разумевање Менаџер схвата реалне потребе усклађивања свог приступа, начина изражавања и погледа са потребама различитих ситуација, различитих културолошких прилика и различитих делатности. Примена Менаџер се активно укључује у стварање оптималног радног места, те односа како унутарорганизационих, тако и међуорганизационих, у којима се поштују културолошке, верске и расне различитости. Интеграција Менаџер је одговоран да запослени остварују свој потпуни потенцијал, да се обезбеђују повратне информације о учинку, да се постављају циљеви и надгледају процеси. Лидерство Менаџер развија пословне стратегије којима се обезбеђује вредновање запослених лишено полних, расних, старосних, сексуалних, верских и других сличних, негативно дискриминишућих критеријума

67 Шеста особина – способност уважавања различитости

68 Модел намењен вредновању учинка
Назив овог модела је „DJSI“. Он је креиран да би се сваке године могла утврђивати листа глобалних лидера пословне одрживости, односно друштвене одговорности организација (DJ, SAM, PWC). Састоји се од дефинсаног скупа критеријума, од који се за сваки дефинише тежински фактор, тј. коефицијент значајности. Подаци се прикупљају: помоћу специјализованих упитника посебно направљених за потребе овог модела („SAM questionnaire“), из извештаја које организације и иначе објављују, као што су извештаји о еко учинку, о здрављу и безбедности на раду, годишњи финансијски извештаји и остали документи интерног карактера (билтени, веб сајт итд.), из извештаја екстерног карактера, попут новинских извештаја и чланака, коментара на разним форумима о посматраној организацији, поготово на форумима интересних страна, ако такви постоје.

69 Модел намењен вредновању учинка
Главни део модела представља скуп критеријума разврстаних по припадности економском, еко и друштвеном аспекту, за које се додељују пондери. Општи критеријуми носе 50% значајности, док дефинисани критеријуми појединачних привредних грана односе преосталих 50%. Област Критеријум Значајност (%) Економија Правила понашања / Усаглашеност / Корупција 5.5  Управитељство организације 6.0 Менаџмент ризика и кризних ситуација Критеријуми делатности којој организација припада У зависности од делатности

70 Модел намењен вредновању учинка
Област Критеријум Значајност (%) Животна средина Утицај на животну средину (еко ефикасност) 7.0 Извештавање о еко деловању* 3.0 Критеријуми делатности којој организација припада У зависности од делатности Друштво Корпоративно грађанство / филантропија 3.5 Праксе рада 5.0 Употреба и развој људских ресурса 5.5 Извештавање о друштвеном деловању* Моћ привлачења и задржавања талената

71 Област Критеријум Подкритеријуми Економија
Правила понашања / Усаглашеност / Корупција Постојање писаних правила понашања Постојање и стање система и процедура Постојање и обим политике антикорупције Извештавање о примени политике антикорупције Управитељство организације Величина управног одбора Структура управног одбора Политика управитељства Процена конфликта интереса Полна различитост Ефективност управног одбора Обнављање уговора Раст цена акција Јавност рада менаџмента Висина плата Менаџмент ризика и кризних ситуацијама Додељивање одговроности за менаџмент ризика Дефиниција ризика Мапирање и кванитификација ризика Анализа сензитивности и тестирање граница стреса Стратегија одговора на ризик Критеријуми делатности којој организација припада Бренд менаџмент Менаџмент односа са корисницима Менаџмент ланца снабдевања Иновације, истраживање и развој итд.

72 Област Критеријум Подкритеријуми Животна средина
Утицај на животну средину Коришћење енергије Емисија гасова Третирање отпада Загађивање вода Извештавање о еко деловању Обим и садржај извештаја Критеријуми делатности којој организација припада Менаџмент животном средином Стратегија климатских промена Утицај на биолошке различитости Производ у животном циклусу

73 Област Критеријум Подкритеријуми Друштво
Корпоративно грађанство / филантропија Мерење резултата доприноса заједници Друштвено одговорно инвестирање Праксе рада Решавање жалби Различитости, дискриминације Једнакост зарада Слобода удруживања Мере очувања здравља и безбедности Отпуштања Коришћење и развој људских ресурса Утврђивање и развој вештина запослених Показатељи учинка људског капитала Индивидуално и организационо учење и развој Извештавање о друштвеном деловању Обим и садржај извештаја

74 Област Критеријум Подкритеријуми Друштво
Моћ привлачења и задржавања талената Систем праћења оствареног учинка запослених Проценат плаћања по учинку Комуникација о плаћању по учинку унутар организације Начин процене појединачног учинка Комуникација о појединачном учинку између чланова тима Комуникација о појединачном учинку са вишим менаџментом Задовољење запослених Додатне бенефиције Критеријуми делатности којој организација припада Информације о производу Менаџмент квалитетом производа и повлачењем из употребе Измештање пословних активности ван граница земље Здравље и безбедност на раду Здравље ван радног времена Биоетика

75 Канадски модел CSR-а Проблем - недостатак глобално прихваћеног модела, стандард ISO тек године. Модел развијен за потребе канадске владе. «CSR се схвата као начин на који предузећа интегришу своја друштвена и економска интересовања, као и бриге о окружењу, у своје вредности, културу, одлучивање, стратегију и активности, јавно и урачунљиво, и, као последица свега тога, успостављају боље праксе, стварају богатство и побољшавају друштво.», дефиниција која је послужила за развијање модела Модел се заснива на тзв. Деминговом PDCA циклусу – “планирај, уради, провери и побољшај”. Засебна презентација!

76 Стандард ИСО 26000 “Guidance on Social Responsibility”;
Није намењен сертификацији, прописује препоруке за сваки сегмент друштвене одговорности. Инициран 2004., објављен као “међународни стандард” крајем 2010. Развијен по “co-chair” принципу - Шведска и Бразил. Инсистира се на уважавању околности земаља у развоју. Примена канадског модела корпоративне друштвене одговорности ствара огромну основу за усаглашеност са ИСО 26000; евентуални додатни напор би био само формалне природе.

77 Стандард ИСО 26000 Инсистира на “мирењу интереса” шест група стејкхолдера: привреде (индустрије), владиних организација (државне управе), корисника (потрошача), синдиката рада, невладиних организација, организација за услуге, подршку, истраживање и осталих. Даје свеобухватан модел имплементације друштвене одговорности у организацији.

78 СРПС ИСО Садржај

79 ИСО Садржај

80 СРПС ИСО 26000 - Увод (CSR и SD)
Перформансе организације које се односе на друштво у којем она делује и њен утицај на животну средину постали су критични део мерења укупних перформанси и њене способности да настави да делује ефективно. То је, делом, одраз све већег препознавања потребе за обезбеђењем здравијих еко-система, друштвене једнакости и добрим управљањем организацијом. Дугорочно, све активности организације зависе од здравља светских екосистема. Организације су предмет повећаног посматрања њених различитих интересних страна. Перцепција и стварно стање перформанси организације по питању друштвене одговорности може да утиче, између осталог, на следеће: њену конкурентску предност; њену репутацију; њену способност да привуче и задржи раднике или чланове, купце, клијенте или кориснике; одржавање морала, посвећености и продуктивности запослених; став инвеститора, власника, донатора, спонзора и финансијске заједнице; и њену везу са компанијама, владама, медијима, испоручиоцима, колегама, корисницима и заједницом у којој делују.

81 ИСО – шематски приказ

82 СРПС ИСО 26000 – Термини и дефиниције

83 Corporate Governance Governance – the system of management and controls exercised in the stewardship of an organization. It includes (Evans and Lindsay, 2011): governing the organization by establishing broad policies and objectives; selecting, appointing, supporting and reviewing the performance of the chief executive; ensuring the availability of adequate financial resources; approving annual budgets; accounting to the stakeholders for the organization's performance.

84 4 Принципи друштвене одговорности
Према ISO 26000:2010, принцип је “суштинска основа за доношење одлука или понашање”. Принципи + контекст специфичне ситуације = општи циљеви организације; На основу стандарда, седам кључних принципа друштвене одговорности су: Одговорност Транспарентност Етичко понашање Поштовање интереса интересних страна Поштовање владавине права Поштовање међународних правила понашања Поштовање људских права Даља, детаљна разрада улоге принципа извршена је у оквиру тачке 6. стандарда.

85 4.1 Опште “Када се уводи (приступа) и примењује друштвена одговорност, општи циљ организације је да максимално повећа свој допринос одрживом развоју.” Према овом стандарду, одрживи развој (sustainable development) је “развој којим се испуњавају садашње потребе, без угрожавања могућности будућих генерација да задовоље своје сопствене потребе”. Одрживи развој може бити схваћен и као “способност човечанства да живи у разумној хармонији са собом и са биофизичким системом” (Stark, 2009).

86 4.2 Одговорност Одговорност3) (accountability – надлежност) је “стање одговорности за одлуке и активности према управљачким телима организације, органима власти и, много шире, својим интересним странама.” Одговорност: “организација треба да буде одговорна за своје утицаје на друштво, економију и животну средину”. “Надлежност такође обухвата прихватање одговорности онда када је дошло до грешке, предузимање одговарајућих мера да се она исправи и предузимање мере да се спречи њено понављање.” – A шта када организацију лажно оптуже за непостојеће грешке? Реч је о принципу јако општег карактера. Међутим, може се повезати и са начином употребе самог стандарда (нпр. кроз терминологију).

87 4.3 Транспарентност Транспарентност (transparency) је “отвореност у доношењу одлука и активностима које утичу на друштво, економију и животну средину, као и спремност да се о томе говори на јасан, тачан, правовремен, искрен и потпун начин”. “Организација треба да открије на јасан, тачан и комплетан начин, у разумној и довољној мери, политике, одлуке и активности за које је одговорна, укључујући познате и вероватне оне утицаје на друштво и животну средину који су јој познати.” - – А шта, на пример, са неписаним политикама? “Организација треба да буде транспарентна (између осталог) у вези са: — стандардима и критеријумима у односу на које организација вреднује своје сопствене перформансе у вези са друштвеном одговорношћу; - Корпоративна филантропија? — својим перформансама у односу на релевантна и значајна питања друштвене одговорности; - Факултет и особе са инвалидитетом? — изворима, износима и коришћењем својих фондова; - НВО?”

88 4.4 Етичко понашање Eтичко понашање (ethical behavior) је “понашање које је у сагласности са прихваћеним принципима правилног или доброг понашања у контексту посебних ситуација и у складу са међународним правилима понашања”. “Организација треба активно да промовише етичко понашање (између осталог) кроз: — идентификовање и навођење својих кључних вредности и принципа; Да ли само на сајту и зиду? — успостављање и одржавање механизама ради олакшавања извештавања о неетичком понашању, без страха од репресија; - Институција “узбуњивача” (нпр. сајт) или “протресање” сопствених редова?”

89 4.5 Поштовање интереса интересних страна
“Мада циљеви организације могу бити ограничени на интересе њених власника, чланова, корисника или конститутивних делова, други појединци или групе такође могу имати права, потраживања или посебне интересе које треба узети у обзир.” – Одавде происходи основна разлика између интересних страна! “Организација треба да: — идентификује своје интересне стране; — препозна и поштује интересе и законска права својих интересних страна и да реагује онда када изнесу своје разлоге за забринутост; — препозна да неке интересне стране могу значајно да утичу на активности организације; — оцени и узме у обзир релативну способност интересних страна да контактирају организацију, да се повежу са њом и утичу на њу; — узме у обзир однос интереса својих интересних страна према ширим очекивањима друштва и према одрживом развоју, као и природу односа интересних страна са организацијом; и — размотри ставове интересних страна на чије ће интересе вероватно утицати одлука или активност, чак и ако немају формалну улогу у управљању организацијом или нису свесни тих интереса.”

90 4.6 Поштовање владавине права
“У контексту друштвене одговорности, поштовање владавине права значи да је организација усклађена са свим применљивим законима и прописима. То подразумева да она треба да предузме кораке како би била упозната са применљивим законима и прописима, да информише особе у организацији о њиховој обавези да поштују и примењују те мере.” “Организација треба: — да је усклађена са захтевима закона у свим јурисдикцијама у којима организација послује, чак и ако се ти закони и прописи не спроводе адекватно; — да обезбеди да су њени односи и активности у складу са планираним и применљивим правним оквиром; — да је стално обавештена о свим законским обавезама; и — да периодично преиспитује да ли се придржава применљивих закона и прописа.“ – Искуства из и

91 4.7 Поштовање међународних правила понашања
Међународна правила понашања (international norms of behaviour) су “очекивања везана за друштвено одговорно понашање организације која потичу из обичајног међународног права, општеприхваћених принципа међународног права или међувладиних споразума који су опште или готово општепризнати”. НАПОМЕНА 1 Међувладини споразуми обухватају уговоре и конвенције. НАПОМЕНА 2 Мада су међународно обичајно право, општеприхваћени принципи међународног права и међувладини споразуми усмерени првенствено на државе, они изражавају циљеве и принципе којима могу да теже све организације. НАПОМЕНА 3 Међународна правила понашања временом еволуирају.

92 4.7 Поштовање међународних правила понашања
“У ситуацијама у којима закон или његова примена не предвиђају адекватне мере заштите животне средине или мере заштите друштва, организација треба макар да тежи поштовању међународних правила понашања.” “Организација треба да размотри законске могућности и начине на које би могла да утиче на релевантне организације и органе да би исправила сваку такву супротност.” “Организација треба да избегава да буде саучесник у активностима друге организације које нису у складу са међународним правилима понашања.” Оквир 4: Разумевање саучесништва – процена стања (“due dilligence”);

93 4.8 Поштовање људских права
“Принцип је следећи: организација треба да поштује људска права и да препознаје и њихову важност и њихову универзалност (видети кључну тему о људским правима у 6.3). Организација треба да: — поштује и, онда када је то могуће, промовише права наведена у Међународној повељи о људским правима; — поштује универзалност тих права, тј. то што су она недељиво применљива у свим земљама, културама и ситуацијама; — у ситуацијама у којима људска права нису заштићена, предузима кораке за поштовање људских права и да избегава стицање предности из тих ситуација; и — у ситуацијама у којима закон или његова примена не предвиђају адекватну заштиту људских права, придржава се принципа поштовања међународних правила понашања (видети 4.7). “

94 5. Препознавање друштвене одговорности и укључивање интересних страна
Извор: SRPS ISO 26000

95 6. Смернице за друштвену одговорност
Извор: SRPS ISO 26000

96 7. Интеграција друштвене одговорности широм организације
Извор: SRPS ISO 26000

97 Шта нас чека? Стално прикупљање повратних информација у вези са ИСО 26000; Налази студија под окриљем UNIDO, USAID, ISC; Јураново поимање менаџмента као концепта за постизање квалитета (“managing for quality”), организације би требало да постепено прихватају и проширују у правцу менаџмента за општу добробит (“managing for social responsibility”). Способност коју менаџмент буде показивао у утврђивању приоритета међу кључним темама и деловању у оквиру утврђених, у складу са принципима, детерминисаће успешност позиционирања организације на будућем тржишту које ће признавати искључиво друштвено одговорне. Глобални тренд повећавања примене концепта друштвене одговорности организација и учешћа државе у уређивању области друштвене одговорности, за шта се тренутно, у Србији, стварају системске основе.

98