Психијатријски поремећаји

Præsentationer af emnet: "Психијатријски поремећаји"— Præsentationens transcript:

1 Психијатријски поремећаји

2 ПСИХОЗЕ Психозе су ментални поремећаји у којима се јављају сумануте идејеили халуцинације за које оболели нема увида у њихову патолошку природу Лезије десне великомождане хемисфере, нарочито паријеталног и фронталног режња, могу да развију слику психозе са параноидном идеацијом, халуцинацијама и агитацијом Дисфункција левог темпоралног режња се сматра значајном у настајању слушних халуцинација и суманутих идеја

3 Схизофренија Схизофренија је тешка, практично целоживотна психоза која се испољава на три начина: позитивним знацима (халуцинације, сумануте идеје), негативним знацима (заравњене емоције, анхедонија) и когнитивним испадима (испади пажње, памћења, решавање проблема итд.) За разлику од најуочљивијих промена као што су халуцинације, сумануте идеје и дезорганизовани процес мишљења, когнитивни дефицити су мање упадљиви

4 Схизофренија Сматра се да је у схизофренији поремећај когнитивних функција последица дисфункције префронталне дорзолатералне коре У схизофренији говоримо о неурокогницији и социјалној когницији

5 Схизофренија Већ у првој епизоди схизофреније настају сметње говора, пажње, памћења, визуоспацијалних способности и егзекутивних функција Изгледа да сметње памћења, концентрацијеи егзекутивних функција могу да настано и 3 године пре јасних знакова психозе Неки болесници са схизофренијом развијају у каснијем току болести деменцију

6 Схизофренија Неуроимиџинг показује разне дискретне структурне промене мозга, већином у лимбичким областима, редукцију сиве масе мозга и промене у малом мозгу Једна хипотеза повезује промене у схизофренији са дисфункцијом неуронских веза префронталне коре са таламусом, малим мозгом и могуће и базалним ганглијама

7 Схизофренија Когнитивни пад код старијих особа са схизофренијом је значајан клинички проблем (Niizato et al, 2001) Постављање дијагнозе је тешко због резидуалних симптома психозе и ефекта дуготрајне примене лекова који могу такође да изазивају интелектуални пад Осим тога, у овом добу и иначе су честе деменције

8 Схизофренија Анализа налаза код старијих болесника са схизофренијом показује да већина има когнитивни пад, али се он разликује по карактеристикама и току од прогресивних дегенеративних болести као што је Alzheimer-ова болест -прогресија когнитивног пада код схизофреније је знатно спорија Неуропатолошко испитивање показује да АБ није заступљенија код болесника са схизофренијом него у општој популацији

9 Схизофренија Испитујући лонгитудинално болеснике са схизофренијом Harvey et al. (1996) су нашли да позитиви симптоми нису повезани ни са једном когнитивном варијаблом док су негативни симптоми повезани са сваком од когнитивних мера Неуропсихолошки профил у схизофренији одговара префронтално-супкортикалној дисфункцији

10 Депресија Депресија је најчешћи психијатријски поремећај (Wang, 2003)
Она је један од најчешћих узрока неспособности међу одраслима У депресији учествује више кортикалних, супкортикалних и лимбичких можданих области и више неуротрансмитера

11 Депресија Неуропсихолошки испади у депресији су поремећаји пажње, егзекутивних функција, памћења, учења, психомоторна успореност, поремећаји мотивације и награде Сматра се да су наведене појаве у когнитивном и мотивационом домену везане за двосмерне путеве између арее 25 и орбитофронталне, медијалне префронталне и предње цингуларне коре

12 Ареа 25 Предња цингуларна кора је одговорна за детекцију конфликта, емоционалну процену грешке и повезана се са можданим структурама које учествују у регулацији расположења, аутономних и висцералних функција., које су и нарушене у депресији

13 Депресија и деменција Код тешке депресије чак и у ремисији запажају когнитивни испади, а многе случајаве деменције прати депресија Акутна епизода депресије може да да слику тешког когнитивног пада па је скован назив псеудодеменција Тешко добијање одговарајућих анамнестичких података од болесника Зато је потребно мислити на ову могућност и благовремено реаговати

14 Неуропсихолошки испади
Код тешке депресије се: сметње пажње, концентрације и памћења - релативно благе Поремећаји пажње интерферишу са краткорочним памћењем али је оно и примарно донекле измењено Током неуропсихолошког тестирања обично немотивисани, слабо сарађују, учинак осцилује, честе су грешке изостављања

15 Униполарна депресија Код болесника са униполарном депресијом у фази ремисије оштећења пажње, декларативног памћења, способности промене когнитивног сета и манипулативних способности независно од животног доба али степена који још не дозвољава постављање дијагнозе деменције (Totić-Poznanović, 1999)

16 Биполарни поремећај После изласка из депресивне епизоде испади у домену епизодичног памћења али су блаже него код болесника са униполарном депресијом Ни у једној од ове две групе болесника нису нађене сметње семантичког памћења

17 Биполарни поремећај Депресивне епизоде - различите тежине све до психотичне депресије Маничне епизоде - ненормално повишено расположење, високи ниво енергије, смањена потреба за сном, иритабилност у склопу анксиозности Често могу да испољавају за њих иначе нетипична понашања У неким случајевима се јављају грандиозне сумануте идеје, злоупотреба супстанци и алкохола, повишен сексуални нагон

18 Биполарни поремећај На неуропсихолошком плану су поремећаји благи и констатују се тестирањем: сметње продужене пажње, егзекутивних функција и памћења (и могући утицај терапије) У епизоди маније постоји смањење распона пажње, која је и дистрактибилна, а расуђивање је нарушено

19 Поремећаји са суманутошћу
(раније параноја) је психоза са изолованим суманутим идејама (нису бизарне као код схизофренфије) и без друге значајне психопатологије Параноичне психозе у којима су сумануте идеје јасно систематизоване са чврстим идеоафективним блоком Параноидне психозе где сумануте идеје нису јасно систематизоване, а идеоафективни блок није чврст

20 Психијатријске последице трауме мозга
Измене личности су детаљније поменуте на другом месту али ћемо овде да напоменемо да оне могу да буду различитог степена, од минималних до знатнијих, али скоро увек без болесниковог увида у њихово постојање Некад су промене део ширег когнитивног пада, некад последица изолованих фокалних лезија, а некад реакција на испољене дефиците (Golden et al, 1983)

21 Посткомоциони синдром
У мањег броја особа које су доживеле благу трауму мозга, после више недеља или месеци, заостају сметње због којих се они јављају на преглед тражећи помоћ За њих се каже да имају касни посткомоциони синдром Овај клинички ентитет представља комбинацију неуролошких, неуропсихолошких и психијатријских жалби болесника са благом траумом мозга

22 Посткомоциони синдром
Симптоми су обично неспецифични и нису подложни објективизацији: главобоље, пролазне несвестице, мучнина, сметње пажње и памћења, иритабилност, депресивност, анксиозност, брза заморљивост, нистагмус, вертиго, тинитус, наглувост, сметње спавања Вестибуларни проблеми могу често да доведу до агорафобије и анксиозних поремећаја Јавља се и интолеранција на алкохолна пића

23 Фронталне лезије и промене понашања
Фронтални режњеви омогућавају адаптабилно понашање човека према условима околине: формулисање циљева Мотивација флексибилно планирање и извршавање активности контрола понашања у односу на задати циљ и уношење неопходних корекција

24 Анатомо-клиничка корелација
Анатомо-функционална подела фронталне коре: Дорзолатерална кора одговорна за припрему и извршење активности Медијална кора која посредује самостално започету активност и одржава је на одговарајућем нивоу Базална кора (базомедијална) која омогућује флексибилну контролу ексцитације и инхибиције као и емоционалну контролу понашања

25 Дорзолатерална кора Дисегзекутивни синдром, нису способне за креативан самостални живот Тешкоће планирања и иницијативе, учења и способности коришћења уочене грешке за њено исправљање и губитак способности апстрактног мишљења Чак и добро научени програми не могу да се адекватно изведу јер и најмање промене услова спољне средине не могу да се превазиђу због нарушене способности адаптације

26 Дорзолатерална кора Уместо да се прилагоде промењеним условима они реагују на стереотипан начин неуспевајући да инхибишу неадекватно понашање Погођена је уопште способност серијског организовања активности Уочава се плато на задацима упамћивања, дефицит контекстуалног (спацио-темпоралног) учења Концептуализација је нарушена и регулативна функција унутрашњег говора

27 Минхаузенов синдром Минхаузенов синдром је психијатријски поремећај у коме се оболела особа представља болесном како би привукла пажњу или симпатије медицинског особља, чак по цену и сложених дијагностичких и терапијских процедура укључујући и операције

28 Ганзеров синдром Особа се понаша као да има тежак ментални поремећај
Болесник делује конфузно, извештава о халуцинацијама и испољава класични симптом приближних одговора (немачки vorbeireden): бесмислени одговори на једноставна питања (нпр. на питање колико кокошка има ногу, одговара „има три“, који је дан после недеље – „уторак“ итд) Ове особе могу да испољавају и друге конверзивне феномене, конфузна стања и лажне халуцинације Честе су још персеверације и ехолалија као и амнезија за епизоду псеудодеменције

29 Ганзеров синдром Сматра се да Ганзеров синдром настаје некад као одговор на јак стрес и жеља да се избегне непријатна ситуација Често се код ових особа виђа поремећај личности, било антисоцијалног или хистрионског типа Овај поремећај је врло редак, среће се највише у младих мушкараца Ретко се овај синдром виђа током неког органског обољења, нпр. повреде главе

30 Халуцинације Халуцинације су перцептивни доживљаји у одсуству спољних стимулуса Мада могу да захвате било које чуло, у психопатологији су најчешће аудитивне и визуелне халуцинације Лезије се налазе у путевима чула у коме се јављају халуцинације, а околна кора је хиперактивна услед покушаја компензације

31 Халуцинације АБ - визуелне халуцинације присутне код геникулатних и калкариних оштећења уз очуваност путева беле масе Промене су нарочито везиване за леву, "говорну", хемисферу са дезинхибицијом унутрашњег говора (нарушеност вербалног унутрашњег мониторинга) Функционална испитивања су открила да су дисторзије реалности (халуцинације и сумануте идеје) повезане са активациојом у темпоралном режњу и предњој цингуларној кори

32 Функционални неуроимиџинг
У току слушних вербалних халуцинација - активација говорне арее, посебно Брокиног центра, а у мањој мери предње цигуларне коре која учествује у пажњи и леве темпоралне коре која посредује у аудитивној перцепцији и памћењу; активација супкортикалних ареала (таламус обострано десни путамен и каудатус), парахипикампални гирус обострано, десна предња цингуларна кора и лева орбитофронтална кора Супкортикалне структуре би могле бити извор или их модулисати док би кортикална активност давала специфични садржај

33 Извор халуцинација Сам извор халуцинација није јасан али се претпоставља да су у питању екстернализоване мисли услед поремећаја надгледања унутрашњег говора који је посредован нормално премоторном кором, церебеларном кором, лентиформним једром, таламусом, хипокампусом, темпоралном кором и неким другим структурама Предња цингуларна кора могуће надгледа извор процеса као екстерни или интерни

34 Алкохолизам Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM)-IV (1994): маладаптивна употреба алкохола са клинички значајним поремећајима који укључују бар три од следећих ставки у било ком једногодишњем периоду: толеранција, апстиненција, узимање у већим количинама или у дужем периоду него што је намеравано, жеља или неуоспешни покушаји да се смањи количина пића или да се контролише конзумација, већи део времена се проводи у набавци, узимању или опорављању од употребе пића, престанак или редукција социјалних, професионалних или рекреативних активности, наставак узимања пића упркос знању о физичким или психолошким последицама

35

36 Социјално пијење У оквире умереног пијења убраја се конзумација једне до две чаше вина или чашице жестоког пића дневно Неке неуропсихолошке студије особа из круга социјално прихватљивог пијења су показале благи когнитивни поремећај у домену краткорочног вербалног памћења, менталне флексибилности и склоност ка персеверацији, док друге то нису потврдиле

37 Алкохолна халуциноза Алкохолна халуциноза је посебан ентитет и ови болесници нису конфузни Халуциноза може да се јави како код прекида узимања алкохола тако и код смањења количине која се уноси Халуцинације су аудитивне, болесници чују гласове који из оптужују Халуцинације некад престају после неколико недеља али могу и да перзистирају

38 Депресија Депресија често прати злоупотребу етила али више од половине случајева се спонтано нормализује за неколико недеља апстиненције, док остали морају да се лече Са друге стране злоупотреба алкохола може да настане секундарно код неких депресивних особа

39 Хепатичка енцефалопатија
Особе које злоупотребљавају алкохол оштећују јетру па је могућа хепатичка енцефалопатија, као и хронични субдурални хематом услед некад и благих повреда главе уз недостатак фактора коагулације због поремећене синтетске функције јетре

40 Неуропсихологија Алкохолна амнезија обично настаје у хроничних алкохоличара, најчешће у току опијања Алкохолизам је праћен поремећајем сложених визуоспацијалних функција, психомоторне брзине, краткорочног памћења, учења и егзекутивних функција Сматра се да је у питању проблем формирања трагова памћења, а не њихово призивање Вербалне функције остају дуго очуване, а тешких поремећаја памћења углавном нема

41 Опоравак По успостављању апстиненције неуропсихолошка функција се поправља за неколико недеља Опоравак је дужи и могуће непотпун код старијих особа Когнитивно побољшање је праћено и смањењем атрофије мозга на неуроимиџингу

42 Алкохолна деменција Хронични когитивни поремећај код дугогодишњих алкохоличара и може да се заустави али је иреверзибилна и највероватније не реагује на витамин Б1 (тиамин) Неуроимиџинг показује атрофију, израженије супкортикално Клиничка слика може да се поклапа са Корсаковљевом психозом

43 Анксиозност и анксиозни поремећаји
Ауторегулација понашања се заснива на круговима повратне спреге који се састоје од три компоненте и има за циљ минимизацију грешке у предвиђању (Inzlicht et al, 2009) стандарди или идеали Прва компонента су стандарди или идеали који су когнитивне мапе помоћу којих се праве прогнозе. Друга компонента су компаратори који претражују текуће стање да би открили неслагања са стандардима односно грешке у предвиђању

44 Анксиозност и анксиозни поремећаји
Коначно, трећа компонента су ефектори који се активишу да делују на текуће стање како би се минимизовала уочена грешка у предикцији Код кичмењака уопште за ове повратне спреге је битан септо-хипокампални систем

45 Неуропсихолошка теорија анксиозности
Према неуропсихолошкој теорији анксиозности Gray-а и McNaughton-а (2000) Неподударност актуелног стања и стандарда активира „алармни систем“ што се доживљава као анксиозност То могу да буду неизвесност, међусобно супротстављени циљеви и погрешни одговори

46 Предиспозиција Истраживања показују да су емоционали, когнитивни и бихевиорални обрасци који су у основи темперамента и личности рано настали и стабилни током живота што се односи и на анксиозне црте личности које су предиспозиција за депресију и анксиозне поремећаје (Westlye et al, 2011) Од значаја за емоционалне процесе су кортиколимбички путеви

47 Мождане везе За мождани конективитет су од значаја плазма мембрана, микротубули и мијелинска овојница С обзиром на сложеност црта личности и њихове интеграције сматра се да је структурно од значаја очуваност путева беле масе мозга За анксиозност се посебно сматра значајним веза амигдале и вентромедијалне префронталне коре Анксиозне црте личности повезане са нарушеном микроструктуром путева беле масе Смањење интегритета беле масе је фактор осетљивости за настајање психијатријских болести

48 Опсесивно-компулсивни поремећај
Опсесивно-компулсивни поремећај (ОКП) је уобичајен психијатријски поремећај са преваленцом од око 3%, четврти по учесталости психијатријски поремећај после злоупотребе супстанци, фобија и депресије и десети по учесталости по изазивању неспособности од свих болести (Pittenger et al, 2006) Увођење у терапију инхибитора поновног преузимања серотонина је довело до значајног побољшања симптома али је пуна ремисија сметњи ретка

49 Клиничка слика Опсесије и компулзије значајно ремете свакодневно функционисање Опсесивност се карактерише наметањем мисли које се не могу лако одбацити и које се доживљавају као стране Болесници имају осећај да ће нешто страшно да се деси ако се одређене радње не обаве и кроз њихово понављање покушавају да смање анксиозност повезану са опсесивним мислима Компулсивне радње могу да се понављају много пута дневно, а у најтежим случајевима доводе до значајне онеспособљености

50 Испољавања ОКП Испољавања могу да буду различита, са опсесијама да ће да се заразе што је праћено компулсивним прањем, опсесије симетрије или редоследа са следственим понашањима, опсесија штедње са нагомилавањем ствари, агресивне опсесије са присилним проверавањем, сексуалне и религијске опсесије Могуће је да се ради и о преклапајућим генотиповима са варијацијама глутаматергичких рецептора

51 Лечење ОКП Болесници реагују делимично на лекове који повишавају серотонин и допамин Ово је указало на могућност да су у поремећај укључени и други неуротрансмитери, што је довело до открића глутаматергичких механизама Осим фармакотерапије примењује се и когнитивно- бихевиорална терапија и стереотаксичка стимулација мозга (deep-brain stimulation)

52 Лечење ОКП Такође се примењују и антидепресиви са двоструким дејством као што су венлафаксин, миртазапин али и интравенски кломипрамин и циталопрам Једна од стратегија лечења резистентних ОКП је аугментација са антипсихотицима (халоперидол, рисперидон)

53 Когнитивне, бихевиорална и неуролошке последице психоактивне терапије
Поред читавог низа психијатријских болести, треба имати у виду и да многи психоактивни лекови могу да изазову функционална и/или структурна мождана оштећења са когнитивним и неуролошким последицама

54 Нежељени ефекти литијумски тремор литијумска енцефалопатија
когитивни поремећај изазван неуролептицима медикаментни делиријум неуролептички малигни синдром психоза преосетљивости (suprasensitivity psychosis) псеудопаркинсонизам дистонија акатизија тардивна дискинезија

55 Нежељени ефекти напади агресивности самоповређивање кататонија
визуелне халуцинације неепилептичка епизодична понашања мутизам промене личности поремећаји расположења по депресивном и маничном типу

56 Нежељени ефекти психотична испољавања анксиозни поремећај
атипична психоза компулсивно пијење воде поремећаји исхране и друго

57 Кокаин Кокаин је психостимулнас који доводи до еуфорије, побољшања пажње и енергије По престанку ових пожељних ефеката наступају анксиозност и депресија и жеља за поновним узимањем дроге Са продуженим узимањем развија се психоза схизофрениформног типа са халуцинацијама и параноидним суманутим идејама Код неких особа настају епилептички напади

58 Кокаин Кокаин је адиктивна дрога али неће сви који га користе постати зависни Са појавом крек кокаина адикција је знатно порасла Класичан пут уноса кокаина је ушмркавањем, а у процесираном облику може да се пуши што брже доводи супстанцу до мозга, што уједно значи и већи степен адикције Ово се заснива на систему награде: што је позитивно поткрепљивање брже, већа је вероватноћа настанка злоупотребе

59 Кокаин Кокаин се везује за структуре које учествују у допаминергичкој трансмисији и спречава његово поновно преузимање допамина Зависност од кокаина поништава дејство нормалних позитивних поткрељивача као што су храна, вода, секс и друго Због тога престанак узимања кокаина доводи до анхедоније (неспособности да се осети задовољство) и депресије, али не угрожава живот Код корисника кокаина запажа се брадипсихичност, сметње памћења и ментална ригидност

60 Амфетамини Амфетамин је стимуланс ЦНС који доводи до еуфорије
Амфетамин је стимуланс ЦНС који доводи до еуфорије побољшања пажње концентрације и енергије са продуженим узимањем се развија психоза схизофрениформног типа са халуцинацијама и параноидним суманутим идејама

61 Остали психостимуланси
Ecstasy (3,4-methylenedioxymethamphetamine [MDMA]) је синтетски наркотик изведен из амфетамина У почетку изазива благу еуфорију, повећање енергије и либида, али се брзо развија толеранција Код чешћег узимања могу да се јаве депресија, анксиозност и психоза

62 Хероин Хероин је адиктивна дрога али неће сви који га узимају да испоље зависност Хероин изазива еуфорију и пријатно осећање што може да има улогу позитивног поткрепљивања После уноса, хероин путује до мозга где се путем ензима конвертује у морфин који се потом везује за опијатне рецепторе у деловима коре, вентралној тегментној ареи, нуклеусу акумбенсу, таламусу, можданом стаблу и кичменој мождини

63 Хероин Опијатни рецептори се дакле налазе и у структурама система награде као и путева који преносе бол што изазива аналгезију Такође се појачава лучење допамина, а смањује лучење GABA-е која инхибише лучење допамина Осећај који је изазван узимањем дроге изазива потребу да се дрога понављано уноси што је зависност У неким случајевима се изазива толеранција када организам више не реагује на дрогу па је потребно повећање дозе да би се постигао ранији ефекат

64 Хероин Када се супстанца уклони, настаје физичка реакција организма
Када се супстанца уклони, настаје физичка реакција организма Прекид узимања може да доведе до апстиненционалног синдрома (withdrawal syndrome) Адикција на морфин је посредована системом награде, а зависност таламусом и можданим стаблом. Хронично коришћење хероина може да доведе до визуоспацијалних и визуомоторних сметњи

65 Халуциногени Диетил амид лизергичке киселине (lysergic acid diethylamide - LSD) је моћан халуциноген који изазива живе халуцинације уз непомућену свест Халуцинације су релативно кратке Сличне ефекте има и узимање псилоцибина

66 Растварачи Злоупотреба растварача (лепкови, боје, средства зачишћење, бензин и друго) инхалацијом доводи прво до еуфорије Дуже узимање може да изазове халуцинације, когнитивни пад, измене личности и церебеларни синдром

67 Марихуана Марихуана (канабис) у акутној примени изазива визуелне и аудитивне халуцинације и измене емоција, пријатне или непријатне, дезоријентацију у времену и пролазни губитак краткорочног памћења Високе дозе марихуане доводе до психозе Емоционалне промене су психомоторна успореност, апатија и узнемиреност Смањује се либидо, особе постају асоцијалне, повлаче се из посла али нису све студије ово показале

68 Поремећаји личности Личност се односи на психичке карактеристике (црте личности) неке особе које су трајне, свеобухватне и специфичне Личност одражава јединствену адаптацију на околину која је динамичка и обухвата психичке и физичке системе Црте личности утичу пробабилистички на понашање што су склоности

69 Темперамент Део личности завистан од наследних склоности је темперамент и састоји се од четири димензије: потрага за новим, избегавање казне, зависност од награде и упорност (Campbell, 2007)

70 Карактер бихевиоралне склоности које се односе на концепт „селфа“
бихевиоралне склоности које се односе на концепт „селфа“ У почетку темперамент утиче на развој карактера али потом увид стечен током развоја модификује темперамент Три димензије карактера су самоусмереност, сарадљивост и саморазвој (self-transcendence)

71 Органски поремећаји личности
лабилни тип (афективна лабилност) дезинхибовани тип (лоша контрола импулса) агресивни тип (преовлађује агресивно понашање) апатични тип (апатија и равнодушност предоминирају) и параноидни тип (сумњичавост и параноидна идеација) (DSM-IV-TR, 2000)

72 Фронталне лезије и личност
Лезија дорзолатералне коре доводи до дезорганизованог поремећаја – карактерише се менталном ригидношћу равнодушношћу лошим расуђивањем поремећајем планирања и организације губитком увида когнитивном непостојаношћу поремећајем метакогниције и занемаривањем хигијене

73 Фронталне лезије и личност
Дезинхибовани тип поремећаја личности се виђа код оштећења орбитофронталне коре Ови болесници су каприциозни, понашање им је зависно од околине, постају социјално дезинхибовани, дистрактибилни и емоционално лабилни Некад се овај тип назива и „псеудопсихопатија“.

74 Фронталне лезије и личност
Апатички тип поремећаја личности је карактеристика медијалног фронталног оштећења, структуре која је део експлораторног система и посредује између мотивације и акције Болесници су лењи и незаинтересовани, аспонтани, ћутљиви, продужене латенце одговора и емоционално аплатирани У екстремним случајевима се испољава акинетски мутизам Назив за овај синдром је и „псеудодепресија“

75 Психопатија Антисоцијални поремећаји личности (психопатија) су значајан психијатријски али и друштвени проблем јер су међу особама које су починиле насилне злочине више заступљени психопате (Anderson, Kiehl, 2012) Економско оптерећење услед психопатије је велико

76 Психопатија Емоционална одвојеност и склоност ка дезинхибованом, импулсивном понашању комбинованом са општом безосећајношћу и одсуством увида какве последице такво понашање има на друге особе (Cleckley, 1941) Ове особе су чест и међу осуђеницима са рецидивантним криминалним радњама, нарочито насилним

77 Психопатија У свом клиничком облику, психопатија је маладаптивно стање које доводи до поремећаја учење пасивним избегавањем и поремећаја аверзивног условљавања уз тенденцију ка импулсивном предузимању ризичних акција и углавном отежане социјалне интеграције

78 Континуум Треба имати у виду да је велики број психијатријских поремећаја заправо део континуума са нормалношћу и да поједине психопатске црте личности могу да представљају предност у неким ситуацијама (Anderson, Kiehl, 2012)

79 Примарна и секундарна психопатија
Примарна психопатија настаје као последица интринсичких идиопатских фактора е Секундарна психопатија последица индиректних фактора као што је на пример траума мозга У примарној психопатији има мање анксиозности и емоционална експресија је оскудна и ове особе почињавају инструменталне злочине док у секундарној психопатији постоји више анксиозности, већи је распон емоција и злочини су више импулсивни и реактивни (Skeem et al, 2008)

80 Успешне и неуспешне психопате
Успешне психопате би били адаптивни и некриминални или чак и криминални али са могућностима да избегну осуђивање (Gao, Raine, 2010) Није јасно да ли разлика између ова два типа настаје услед генетских и/или можданих фактора или је последица социоекономског статуса, интелигенције, едукације или фактора родитељства Мождани ареали који су укључени у психопатију, према неуроимиџинг подацима су орбитофротална кора, амигдала, ПЦК и ЗЦК и блиске паралимбичке структуре (Anderson, Kiehl, 2012)

81 Агресија и генетски ризици
Криминогено понашање и насиље имају сложену генезу везану за карактеристике околине у којој је особа живела и живи али се извајају и неки наследни чиниоци (Meyer-Lindenberg et al, 2006) Од значаја за ову врсту понашања се показао полиморфизам за моноаминооксидазу А (МАОА), ензим који учествује у разградњи неуротрансмитера из групе катеоламина, а посебно серотонина Серотонергички систем има удела у импулсивности и насилничком понашању

82 Агресија и генетски ризици
Ген за МАОА је лоциран на X хромозому МАОА је нарочито активан у току интраутерног развоја Мање количине овог ензима су повезане са смањеном разградњом катехоламина и њиховом повишеном концентрацијом у мозгу што је често праћено агресивношћу

83 Агресија и генетски ризици
MAOA-L је повезана са насиљем када постоји рано трауматско животно искуство Ова констелација доводи до поремећаја система емоционалне регулације и памћења у који су укључени амигдала и делови префронталне коре (медијална и орбитална) али су за испољавање насиља неопходни и псхосоцијални чиниоци Појачана активност амигдале је повезана са бесом и насиљем (Meyer-Lindenberg et al, 2006)

84 Насиље Може да се подели на импулсивно-реактивно и инструментално, усмерено ка циљу (Vitiello, Stoff, 1997) Инструментално насиље се везује за психопатију, са смањењем емпатије и праћено је смањеном активацијом амигдале и смањеном запремином орбитофронталне коре Многи лекови могу да доведу до појаве агресије према другима али су најчешћи код варениклина, лека за одвикавање од пушења (Moore et al, 2010)

85 Насиље Следећи по учесталости су антидепресиви али је укупна учесталост мала Највећи ефекат на појаву агресивности према другима имају флуоксетин и пароксетин Најмањи ефекат имају миртазапин и дулоксетин Испитивања антипсихотика дају у овом погледу различите резултате, а вероватно је најризичнији арипипразол, док би клозапин смањивао ризик

86 Насиље Психостимуланси који се дају код ADHD, повишавају углавном ризик агресивности, али у мањој мери него антидепресиви Из групе хипнотика/седатива, умерено повишену склоност ка појави агресије према другимаимају триазолам и золпидем док лоразепам значајно смањује вероватноћу ових догађаја