Ортомолекуларна психијатрија

Præsentationer af emnet: "Ортомолекуларна психијатрија"— Præsentationens transcript:

1 Ортомолекуларна психијатрија
Проф др Драган М. Павловић

2 Суплементи у исхрани Нутритивни суплементи укључују: Витамине,
Витаминима сличне супстанце, Минерале, Биљне молекуле, Коензиме, Елементе у трагу (природне или неоргански, неопходни за рад организма у количима испод 5 мг: хром, јод, манган, молибден ...) и друге супстанце

3 Микронутријенти - Витамини
Микронутријенти тј. супстанце које организам користи у малим количинама насупрот макнутријентима као што су беланчевине, масти и угљени хидрати који сачињавају храну Витамини су присутни у храни, али њихове количине могу да буду смањене током термичке или друге обраде или током складиштења, чиме се некад губе и минерали Витамини су неопходни за бихемијске процесе у организму али њихов недостатак може да доведе временом до разних поремећаја здравља

4 Витаминима сличне супстанце
Витаминима сличне супстанце имају сличне функције као и витамини али се нормално продукују у организму Међутим, са процесима старења, често већ од 40 година, ових супстанци (нпр. Коензим Ку10, алфа липоинска киселина итд.) има у организму све мање па је пожељна стална суплементација

5 Витаминима сличне супстанце
Нису познате дефицијенције Раније класификовани са Б витаминима због сличности ХОЛИН – састојак фосфолипида биолошких мембрана, део неуротрансмитера ацетилхолина, донор метил групе, липотропни фактор (мобилише липиде из јетре) МИО-ИНОЗИТОЛ – састојак фосфолипида, сличан глукози, нејасан значај ПАРА-АМИНОБЕНЗОИЧКА КИСЕЛИНА (PABA) – део фолне киселине, непознат значај КАРНИТИН – метаболизам масних киселина ЛИПОИЧНА КИСЕЛИНА – коензим сличан тиамину БИОФЛАВОНОИДИ - антиоксиданси

6 Минерали Микронутријенти неопходни за нормалну функцију организма
Минерали могу да буду присутни у великим количинама (натријум, калијум, калцијум, магнезијум и фосфор) или малим количинама тзв. олигоминерали или минерали у трагу (гвожђе, цинк, селен, јод, хром, бакар, манган, кобалт и други) Због ерозије и нееколошких мера узгајања биљака садржај олигоелемената је све мањи у храни

7 Биљни и други суплементи
Биљни суплементи се користе како због нутритивних тако и лековитих својстава Користе се широко у традиционалној Кинеској медицини и Индијској Ајурведској медицини Западна натуропатије и хомеопатије такође користе биљне суспстанце у лечењу Око једне четвртине савремених лекова су директно биљног порекла Други суплементи: биљног или животињског порекла Разне врсте гљивица, пчелињих продуката, продуката из риба и плодова мора, пре и пробиотици, антиоксиданти, хормони и друго

8 Суплементи у исхрани Нутритивни суплементи се користе како би се:
унапредило здравље повећала енергија подстакао имуни систем смањио ризик од настајања болести и стања која настају са старошћу побољшао рад мозга потпомогло опорављање од болести

9 Неуропротективне супстанце
Метилкобаламин(CH3 B12) Фолна киселина(витамин Б9) Пиридоксин (витамин Б6) Алфа липоична киселина Гама линолеична киселина Ацетил-Л-карнитин Коензим Q 10 Н-ацетил-цистеин Куркумин Ресвератрол ...

10 Откриће витамина Hopkins је добио Нобелову награду 1929 године за откриће витамина (назвао их “accessory food factors”) Показао да животиње не расту ако у храни имају само протеине, угљене хидрате, масноће, минерале и воду (Semba, 2012) Sir Frederick Gowland Hopkins

11 Ортомолекуларна психијатрија
Linus Pauling 1901 – 1994 Нобелова награда за хемију 1954 Нобелова награда за мир 1962 Ортомолекуларна психијатрија 1968: “the achievement and preservation of good mental health by the provision of the optimum molecular environment for the mind, especially the optimum concentrations of substances normally present in the human body, such as the vitamins”.

12 Витамин А Витамин А је липосолубилни витамин неопходан за (Benton, 2010; Tanumihardjo, 2011): вид имунитет, стварање и заштиту мукозних мембрана, продукцију леукоцита неуропластичност, неурогенезу, когнитивне процесе у хипокампусу, нарочито учење, просторне функције и неурогенезу заштиту од депресије, деменције, схизофреније, аутизма функције костију и коже репродукцију

13 Витамин А - ретиноиди Најважнији ретиноиди су ретинол (алкохол), ретинал (алдехид) и ретиноичка киселина (retinoid acid – RA) Активни метаболит је ретиноичка киселина - RA Витамина А – ретинол највише у животињској храни (јетра, риба, живинско месо, млечни производи), а у биљној храни се највише садржи бета-каротен Токоферол побољшава ресорпцију витамина А Витамин А регулише 1/6 свих људских гена!

14 Ретиноичка киселина и развој
RA је најјачи природни облик витамина А и кључна је у морфогенези током развоја ембриона RA је моћан регулатор ћелијске диференцијације код кичмењака и током ембриогенезе и код адулта RA регулише експресију Hox гена током ембриогенезе што је неопходно за нормалан развој антеропостериорне организације тела и органа

15 Недостатак витамина А Недостатак витамина А је према извештају Светске здравствене организације (World Health Organization - WHO, 2002), један од 10 најчешћих узрока морталитета у земљама у развоју Најчешће су то деца којих умре у просеку годишње! Још око деце годишње остаје слепо због недостатка витамина А! Деца страдају у овој витаминској каренци и због маларије, дијареје, спонтаних побачаја, ниске тежине на порођају и опште смртности новорођенчади

16 Недостатак витамина А Међутим, постоје и много блажи облици, чак и у развијеним земљама који се одвијају мање упадљиво!

17 Витамин А и мозак Показан је значајан удео RA у когнитивним процесима
(Luo et al, 2009) Електрофизиолошки процеси у хипокампусу неопходни за памћење су зависни од витамина А (long term potentiation – LTP i long-term depression – LTD) као и пластичност синапси, неурогенеза и биолошки ритмови у хипокампусу (McCaffery et al, 2006; Shearer et al, 2012) Ретиноиди омогућавају нормалан баланс ексцитаторне и инхибиторне неуротрансмисије (Sarti et al, 2013)

18 Витамин А и мозак У моделима на животињама услед недостатка витамина А настају промене које личе на неуродегенерацију са поремећајем неуротрансмије у допаминергичким и глутаматергичким путевима (Zhang et al, 2011) Суплементација са RA побољшава учење и памћење, а могуће и егзекутивне функције (Ormerod et al, 2011; Ergun et al, 2012) У случају хиповитаминозе настаје ноћно слепило које се детектује тестом адаптације на мрак, реакцијама зенице и серумском концентрацијом ретинола (Food and Nutrition Board, 2001)

19 Витамин А и мозак Retinoic acid induced 1 (RAI1) је протеин укључен у неколико развојних поремећаја код људи, као и са адултним поремећајима са развојним пореклом као што су схизофренија и аутизам (Fragoso et al, 2014) Олфактивни систем критички зависи од неуронске пластичности у којој је битан витамин А, како у развоју овог система тако и у његовом каснијем функционисању преко RA улоге у GABA-ергичким неуронима (Rawson, LaMantia, 2006)

20 Хипоталамус Студије показују круцијалну улогу RA нарочито у nucleus arcuatus-у, у регулацији храњења и енергетског биланса, у епендималном слоју који преноси екстрахипоталамичке сигнале, а такође и у биолошким ритмовима, репродуктивној и другим функцијама Посебно место заузима неурогенеза која се одвија и у адултном хипоталамусу (епендимални слој и nucleus arcuatus) и то под контролом RA (Shearer et al, 2012)

21 Биолошки ритмови Биолошки ритмови зависе у многоме од дужине дневног светла, како у дневном тако и у сезонском циклусу (фотопериодичне промене) За ове процесе је важан визуелни систем и хипоталамус, а у оба је витамин А важан фактор

22 Афективни поремећаји Улога RA у афективним поремећајима посредована рецептором RA – RAR који контолише експресију гена за кортикотропин рилизинг хормон - CRH и активност хипоталамо-хипофизно-адреналне осовине (Chen et al, 2009) CRH је битан у патогенези депресије, а RAR је колокализован са CRH неуронима у паравентрикуларном једру хипоталамуса где RAR повећава експресију гена за CRH

23 Афективни поремећаји Дејство нуклеарног RAR-α на CRH промотер активира хипоталамо- хипофизно-адреналну (ХХА) осовину На анималном моделу је показано да дуже давање RA изазива значајну активацију ХХА осовине и понашање које одговара депресији, са променама у хипоталамусу и поремећеном функцијом глукортикоидних рецептора Терапијски на ове промене успешно делује mifepriston (Hu et al, 2013)

24 Афективни поремећаји Код особа са депресијом је значајно повећана густина RAR имунореактивних неурона и CRH-RARР неурона Вишак RA је повезан са депресијом преко хипокампалних механизама Током живота ретиноиди подржавају умножавање и диференцијацију матичних ћелија Ретинол, а не само RA су битни за репродукцију ћелија, од ембрионалног развоја па све до краја живота – значај за регенеративну медицину (Khillan, 2014)

25 Афективни поремећаји У префронталној кори особа са афективним поремећајима нађен је поремећај ретиноидне RARα и TrkB сигналне функције Постмортем испитивања основних елемената ретиноидног сигналног система је показала значајно снижење њиховог mRNA нивоа дорзолатерално префронтално и у предњој цингуларној кори старијих депресивних пацијената који нису извршили суицид RARα изазива усходну регулацију транскрипције BDNF- TrkB и доводи до повећане експресије са потенцијално терапијским дејством (Qi et al, 2013)

26 Алцхајмерова болести Код болесник са Алцхајмеровом болести (АБ) снижен је ниво витамина А и бета-каротена у плазми и цереброспиналној течности (Ono, Yamada, 2012) Ретиноиди > активност α-секретазе и смањује депозите amyloid-β (Aβ), супримују продукцију ифламаторних цитокина и хемокина под дејством Аβ преко RARs у астроцитима и микроглији Изумирање ћелија може да се инхибише смањењем Aβ и супресијом инфламације Неуротрансмисија преко Ach, DA и других молекула зависи од ChAT, D2R, TrkB и које регулишу ретиноиди делујући на тај начин на учење и памћење

27

28 Схизофренија Више неуротрансмитерских система који су од значаја у схизофренији су регулисани од стране RA: GABA-ергички допаминергички (Shearer et al, 2012) Регулаторна функција RA на гене за које се сматра да могу да имају улогу и схизофренији Откривено је тако да је retinoic acid induced 1 (RAI1) ген повезан са тежином болести и одговором на терапију (Toulouse et al, 2003)

29 Аутизам RA битна за развој у ембрионалном стадијуму
(Crandall et al, 2011) Окситоцин је хормон од круцијалног значаја за социјални живот човека и емотивно везивање Окситоцин се у мозгу ослобађа преко CD38 трансмембранског протеина и његов недостатак се повезује са аутистичним поремећајима у којима је снижен оксиктоцина (Shearer et al, 2012) RА регулише гене промотере окситоцина

30 Дефицити витамина Б групе

31 Тиамин (витамин Б1, анеурин)
Витамин Б1 је неопходан за нормалну функцију ЦНС, ПНС и срца и део је важних ензима у организму Б1 омогућава нормално коришћење глукозе али и угљених хидрата и протеина и омогућава снабдевање организма енергијом Фактор ризика за Алцхајмерову болест Снижен у Алцхајмеровој болести

32 Недостатак витамина Б1 Болест берибери са: губитком телесне тежине, емоционалним поремећајима, изменама у перцепцији, слабошћу екстремитета, ирегулараним радом срца и едемима ткива Поремећај рада срца може да доведе до смртног исхода Ако дуже траје, недостатак Б1 доводи до: Верникеовог синдрома/Корсаковљеве психозе, тешке деменције са немогућношћу упамћивања и конфаблацијама

33 Тиамин (витамин Б1, анеурин) - терапија
Анксиозни поремећаји Поремећаји спавања Депресија Агресија Главобоља и др. Анорексија Мучнина Сметње варења Хронични замор Болови у грудима и трбуху

34 Бенфотиамин Синтетски витамин Б1 које је липосолубилан и многоструко боље прелази у мозак и периферне нерве што га чини погодним у третману болести ЦНС и ПНС Блага инхибиција холинестеразе Смањење продукције амилоидних плакова и хиперфосфорилисаног тау Убрзава опоравак периферних нерава

35 Ниацин (витамин Б3) Ниацин се састоји од никотинске киселине и никотинамида Ниацин амид делује седативно и миорелаксантно (опушта мишиће) (Voronina, 1981) Ниацин омогућава стварање енергије у метаболизму глукозе, масноћа и алкохола Недостатак ниацина изазива болест која се зове пелагра: агресивни, имају мишићну слабост, дерматитис, инсомнију, менталну конфузију и дијареу (3 Д: дерматитис, депресија, дијареа) Покушавана је примена у схизофренији, епилепсији и другим болестима

36 Пиридоксин (витамин Б6)
Витамин Б6 у облику придоксал фосфата је коензим у метаболизму амино киселина и липида, глуконеогенези, синтези неуротрансмитера и хемоглобина као и у продукцији витамина Б3 Недостатак пиридоксина се повезује са: Анемијом Депресијом Дерматитисом Артеријском хипертензијом Хиперхомоцистеинемијом

37 Витамин Б6 B6 инхибише оксидативни стрес који у АБ изазивају метало –Aβ комплекси (Hashim et al, 2011) Б6 уз фолну киселину (Б9) и Б12 витамине снижава ниво хомоцистеина и смањује ризике од депресије, деменције, срчаног удара и можданог удара Витамин Б6 се даје још код: аутизма, анксиозних поремећаја, депресије, опсесивно-компулсивног поремећаја, а донекле смањује и поремећаје покрета Уколико се дуже даје витамин Б6 у дозама вишим од 60 милиграма дневно, настаје оштећење периферних нерава

38 Биотин (Б7) Биотин је веома значајан у метаболизму липида, протеина и угљених хидрата Кључан је коензим карбоксилаза у : Синтези масних киселина Глуконеогенези Метаболизму: Леуцина Енергије Аминокиселина Холестерола Код деце недостатак биотина изазива неуролошке поремећаје и поремећај раста

39 Фолна киселина (витамин Б9)
Фолат је од значаја за синтезу ДНК, РНК и еритроцита и учествује у метаболизму хомоцистеина Б9 је значајан за синтезу неуротрансмитера У развојном периоду важан за умножавање ћелија! Недостатак фолата изазива хиперхомоцистеинемију, макроцитну анемију и повећава ризик од урођених дефеката неуралне цеви

40 Фолна киселина Недостатак фолата негативно утиче на ефекте антидепресива, а повезан и са већим степеном депресије (Fava et al, 1997) У неким студијама је додавање фолне киселине ублажавало депресију (Fava, Mischoulon, 2009)

41 Фолна киселина Фолна киселина се даје за нормализовање нивоа хомоцистеина заједно са витамином Б6 и витамином Б12 Такође са адекватним дозама других витамина Б групе фолна киселина има улогу у успоравању атрофије мозга у старости У Nun Study је лонгитудинално праћење показало да особе са ризиком од настајања АБ (тј. у симптоматској и парцијалној симптоматској фази) имају мањи ризик конверзије у АБ ако су им високи нивои фолне киселине (Wang et al, 2012)

42 Фолна киселина и когниција
У терапијске сврхе дају се фолна киселина, 5-methyltetrahydrofolat (5- MTHF) и фолинична киселина Упркос одређених бојазни, фолат се углавном добро подноси, а 5-MTHF је могуће сигурнија опција АБ касног почетка - late-onset AD (LOAD) има значајан полиморфизам на 6q25.1 хромозому на гену MTHFD1L који енкодира MTHF дехидрогеназу (Naj et al, 2010) MTHFD1L је од значаја за синтезу метионина од Hcy утичући на ниво Hcy у крви

43 Витамин Б12 (кобаламин) Витамин Б12 је неопходан за синтезу ДНК, РНК и мијелина, еритроцита, омогућава нормалан метаболизам хомоцистеина Хиперхомоцистеинемија (мањак Б12, Б6 и Б9) је фактор ризика за настајање Депресије Деменције Срчаног инфаркта Можданог инфаркта

44 Дефицијенција витамина Б12
Сметње памћења и других области когниције Поремећај емоција, депресија Деменција Психоза Делиријум Неуропатија Мијелопатија Снижење вибрационог сензибилитета Макроцитна анемија Кардиоваскулне болести Остеопороза

45 Б12 и атрофија мозга Клиничко-неуроимиџинг (MRI) студије показују да се атрофија мозга у АБ значајно смањује са високим дозама Б6, Б12 и фолне киселине (Douaud et al, 2013) Овде су били укључени медијални темпорални режањ, хипокампус, гирус парахипокампалис, доњи паријетални режањ и ретроспленијална кора који су најзначајнији носиоци АБ патологије (паријетално- медиотемпорални пут), а укључени у учење и дугорочно памћење Б12 стимулише и неонеурогенезу код адултних особа у хипокампусу и другим можданим структурама, снижавајући ниво Hcy и тиме повећавајући метилацију (Douaud et al, 2013)

46 Витамин Ц (аскорбинска киселина)
Кључан за развој и рад мозга и за продукцију главног састојка свих везивних ткива, колагена Улога у одржавању мишића, костију, десни, зуба, зарастању рана, борби против инфекција, апсорпцији гвожђа Витамин Ц је неуромодулатор у (Harrison, May, 2009): Глутаматергичкој Допаминергичкој Холинергичког и ГАБА-ергичкој неуротрансмисији

47 Витамин Ц (аскорбинска киселина)
Током развоја мозга важна му је улога у деоби матичних ћелија, њиховој диференцијацији у неуроне и глију, сазревање и неуротрансмисију (Ramakrishna, 1999) Током трудноће, недостатак витамина Ц ремети метаболизам фолне киселине изазивајући хиповитаминозу фолне киселине Важан антиоксидант, смањујући ризик од кардиоваскулних болести и неких карцинома Повећава преживљавање ћелија

48 Витамин Ц и мозак Витамин Ц је битан за рад мозга, како у фази развоја тако и код одраслих особа, нарочито у деоби матичних ћелија, диференцијацији и неуротрансмисији Недостатак витамина Ц ремети метаболизам фолне киселине и даје слику дефицијенције фолата током трудноће Ц витамин је кофактор важних ензима, штити ћелијске мембране и ДНК, смањује токсичност амилоида бета и регенерише витамин Е, делује као неуромодулатор глутамата, домапина, ацетил холина и GABA Дефицит витамина Ц и Д је присутан у великом броју пацијената на интензивној нези

49 Витамин Ц и мозак Суплементација витамином Ц смањује инциденцу когнитивног пада и АБ (Harrison, May, 2009; Wengreen et al, 2007) Аскорбат спречава формирање токсичних А-бета олигомера у условима нижих нивоа (Cheng et al, 2011) Суплементација витамина Ц од 1000 mg доводи до смањења поремећаја расположења и дистреса (Wang et al, 2013) Мета-анализа студија показује повољан ефекат витамина Ц на мождану циркулацију и ризик од можданог удара (Chen et al, 2013)

50 Витамин Д Витамин Д је секостероидни хормон који учествјуе у читавом низу метаболичких процеса неопходних за развој детета и каснији живот Круцијалан у метабилизму калцијума и фосфора, од ресорпције у цревима до уграђивања у кости и активност мишића и нерава Битан је за борбу против инфекција, контролу крвног притиска и синтезу инсулина Регулише гене за неуропротекцију, нервне факторе раста, синтетазу NO и холин ацетил трансферазу, неопходан у развоју ЦНС и потом у одржавању

51 Витамин Д Витамин Д је важан за когнитивне функције, углавном егзекутивне у фронталном режњу Vitamin D рецептор (VDR) се налазе на неуронима и глији Нормални нивои витамина Д су изнад 75 нмол/Л, док је горња граница 150 нмол/Л Недостатак током интраутериног развоја може да доведе до раних и касних негативних последица на раст костију, имуни систем и когницију Екстремни недостатак витамин Д изазива рахитис

52 Недостатак витамина Д као фактор ризика
Инфективне болести Аутоимуне болести Карциноми (нарочито дојке, дебелог црева, простате, пакреаса итд.) Мултипла склероза Падови Остеопороза Преломи костију Неплодност Секундарни хиперпаратиреоидизам ХТА и ХЛП Кардиовакуларна обољења – срчани инфаркт Цереброваскуларна обољења – мождани удар Дијабетес мел. тип I и II Астма БКП и деменција Неуродегенерација Аутизам Депресија, схизофренија Повишен морталитет из било ког разлога

53 Витамин Д и мозак Регулише гене битне за неуропротекцију
Штити крвне судове Смањује накупљање амилоида бета у мозгу, делује антиоксидантно, стимулише раст дендрита, регулише ексцитабилност неурона хипокампуса Неопходан у расту мозга, регулише диференцијацију неурона, регулише неуротрофичне факторе, штити од инфламације, Утиче на развој говорних делова мозга Недостатка витамина Д: поремећај егзекутивних функција, менталне флексибилности и усвајања информација

54 Витамин К и мозак Антиоксидант и антиинфламаторно средство
Повећан ризик од Алцхајмерове болести код APOE4 због дефицита витамина К Синтеза можданих сулфатида, одржавање мијелина Кофактор γ-glutamyl carboxylase, која активира Gas6 протеине важне у ћелијском расту, преживљавању и апоптози Учествује у синтези сфинголипида неуронске мембране који такође учествују у ћелијјској деоби, диференцијацији и међућелијској комуникацији (поремећено код Алцхајмерове болести и когнитивног пада уопште) Значајан у регулацији когниције и понашања

55 Најзначајнији минерали за живот човека
Калцијум (Ca) Калијум (K) Манган (Mn) Јод (I) Хром (Cr) Натријум (Na) Фосфор (P) Магнезијум (Mg) Флуор (F) Хлор (Cl) Селен (Se) Молибден (Mb) Гвожђе (Fe) Бакар (Cu) Цинк (Zn)

56 Гвожђе Гвожђе учествује у ћелијском расту и диференцијацији, стварању хемоглобина и функционисању мишића Битно за пренос кисеоника између ткива у телу Гвожђе има улогу у развоју олигодендроцита који стварају мијелинске овојнице у централном нервном систему и коензим је у неколико ензима који синтетишу неуротрансмитере

57 Недостатак гвожђа Анемија
Утиче негативно на учење, памћење, моторни развој, опште показатеље когниције и социјални и емоционални развој Особа се осећа слабо, заморљива је, бледа, задише се при напору Појачана је осетљивост на инфекције

58 Јод Јод је неопходан за стварање тиреоидних хормона
Олигоелемент пресудан за пролиферацију нервних ћелија, раст синапси и дендритско гранање За коришћење јода је неопходан бакар Недостатак јода током трудноће компромитује интелигенцију, слух, говор, или долази до раног смртног исхода Недостатак јода током детињства може да наруши физички и ментални развој

59 Недостатак јода Интолеранца на хладноћу и топлоту
Ниска телесна температура Егзофталмус Иритабилност, слабост концентрације и памћења, инсомнија Замор Оштећења ноктију и косе Драстичан когнитивни пад, компромитује општи когнитивни развој, вербална знања, апстрактно мишљење, визуоспацијалне способности и егзекутивне функције Поремећаји гландуле тиреоидее Повишен апетит Снижен сексуални нагон Болови, грчеви и слабост мишића, тремор Поремећај слуха

60 Недостатак калцијума Артритис, болови у леђима Ренална калкулоза ХТА
Екцем Мишићни грчеви, утрнутост удова Когнитивни поремећаји, сумануте идеје, депресија, нервоза, иритабилност, инсомнија

61 Магнезијум Учествује у преко 300 ензимских реакција
Градивна материја у зубима и костима, важан је за рад мишића, активности ензима и рад нервног и имуног система Важан је и за синтезу протеина и енергетски метаболизам, укључујући и ниво шећера у крви Магнезијум се даје у профилакси мигрене као и грчева у ногама Недостатак магнезијума: снижење миотатских рефлекса, фасцикулације мишића, тремор, мишићни грчеви, промене личности, анорексија, наузеа, повраћање

62 Дефицит магнезијума Конгениталне малформације
Тремор, вертиго, конвулзије, немир, анксиозност, депресија, конфузност, хиперактивност, инсомнија, иритабилност, нервоза Поремећаји раста Калцификације малих артерија и меких ткива Анорексија Астма Мигрена Хипотензија Мишићни грчеви и слабост, тетанија Хипотермија Менструални поремећаји Тахидардије Палпитације

63 Хипонатремија Угрожава живот Може да доведе до слике психозе
Наузеа, мишићни грчеви, повраћање Ошамућеност, апатија, исцрпљеност Поремећај дисања

64 Недостатак фосфора Анемија Деминерализација костију и болови у костима
Болести дисајних органа Заморљивост Слабост и губитак тежине Нервна обољења Анксиозност, иритабилност, измене апетита, слабост, утрнутост, парестезије, тремор, анорексија

65 Цинк Потребан за функционисање многих (преко 200) ензима
Важан за синтезу протеина и ДНК и рад имуног система, убрзава зарастање рана, стимулише раст и развој организма Цинк је неопходан за функционисање централног нервног система, учествује у неуротрансмисији, посебно у хипокампусу односно функцији памћења Цинк, бакар и магнезију модулирају глутаматне рецепторе (NMDA) у мозгу

66 Недостатак цинка Анорексија Поремећаји понашања Булимија Фотофобија
Пике Ноћно слепило Депресија Апатија Иритабилност Губитак мириса и укуса Параноја Поремећај пажње Сметње учења и памћења

67 Дефицит хрома Успорен раст Развојни поремећаји учења
Скраћење дужине живота Депресија, манија Атеросклероза, нарочито коронарних крвних судова Напади беса, хиперактивност Полинеуропатија ДМ, ХЛП Замор Инфертилитет, снижење броја сперматозоида Губитак протеина Анксиозност

68 Дефицит бакра и мозак Развојни поремећаји учења
Иритабилност, замор, сметње памћења, пике (једење леда), ошамућеност, главобоље, депресија, анорексија, конфузност Напади беса, криминогено понашање, насилништво, иритабилност

69 Две Револуције у исхрани
Две револуције у људској исхрани су се десиле: пре година када је човек почео да обрађује земљу – пољопривредна револуција и пре 200 година када је започела индустријска револуција Од средине 19 века се у развијенијим земљама нагло променио начин исхране са веома мало Омега 3 полинезасићених масних киселина и са знатно повећаном количином засићених масти и Омега 6 масних киселина

70 Промене исхране нису биле праћене изменама у саставу наших гена јер се стопа спонтаних мутација за нуклеарну ДНК процењује на 0,5% на милион година

71 Повећање потрошње ω-6 и значајно смањење уноса ω-3
у западним друштвима: неравнотежа у односу ω-6/ω-3 масних киселина које се разликује много од односа 1:1 људи у прошлости (палеолит) ω-6/ω-3 однос у распону од 20-30:1 (Gómez-Candela et al, 2011) Наши гени данас су веома слични генима наших предака током палеолита пре година, у које време је наш генетски профил био са минималним генетским променама од око 0,005%

72 Paleo diet – ловци-сакупљачи
избалансиран однос ω-6/ω-3 (1-2:1) ω-3 масне киселине присутне у великим количинама у већини намирница: месу, биљкама, јајима, риби, орасима и бобичавом воћу Овај тип исхране је дао значајан допринос људској еволуцији омогућавајући церебрални и когнитивни развој (Crawford et al, 1999)

73 Палео дијета - Waorani

74 Примена Омега-3 масних киселина
коронарна болест нека психијатријска и неуролошка обољења хипертензија реуматоидни артритис, псоријаза и друга инфламаторна и аутоимуна стања дијабетес артритис карциноми инфламаторне болести црева (Gómez Candela et al, 2011; Simopoulos, 2008)

75 Депресија Депресија је мање присутна у друштвима са високом потрошњом рибе и депресивни болесници имају значајно нижи омега-3 ниво у црвеним крвним зрнацима (Freeman, 2006) Током трудноће, раст феталног мозга захтева мобилизацију есенцијалних масних киселина мајке, посебно DHA, што потенцијално може да има улогу у развоју депресије током трудноће и постпартално (Hulbert et al, 2005)

76 Биполарни афективни поремећај
Студије су показале улогу PUFAs као ефикасне адјувантне терапија униполарне и биполарне депресије Неколико студија је потврдило знатно дужу ремисију биполарне симптомологије са применом високе дозе DHA и EPA мешавине у односу на плацебо (Kidd, 2007)

77 n-3-BDNF спој BDNF је протеин укључен у неурогенезу и неуропластичност
Повезаност n-3 PUFAs са BDNF/tyrosine kinase receptor B (TrkB) сигналним путем може да има неуропротективне ефекте, а спој је поремећен у БАП (Rao et al, 2007)

78 Схизофренија Неки докази указују да LC PUFA може да одложи или чак спречи напредовање појединих психотичних поремећаја у високоризичне деце и адолесцената (Amminger et al, 2010) Болесници са схизофренијом показују смањен ниво n-6 и n-3 полинезасићених масних киселина

79 Схизофренија Верује се да ниске n-3 масне киселине у префронталној кори мозга у особа са схизофренијом смањују допаминергичку неуротрансмисију, доприносећи негативним и неурокогнитивним симптомима док последична дезинхибиција у лимбичком систему изазива позитивне симптоме > продуката разградње мембранских фосфолипида у мозгу може да се нађе већ у раној фази схизофреније Већина студија је показала клиничку корист од 2 г EPA дневно током три месеца (Kidd, 2007)

80 Аутизам Ниска DHA је пронађена у узорцима крви деце са поремећајима аутистичног спектра и другим первазивним развојним поремећајима (Kidd, 2002; Vancassel et al, 2001) Деца узраста од 5-17 година, са дијагнозом поремећаја аутистичног спектра добро су подносила DHA/EPA 1,5 г/дан или плацебо и показала побољшање у односу на плацебо за хиперактивност (Amminger et al, 2007)

81 Анксиозност, Агресија Неколико студија је показало смањење анксиозности код пацијената са Attention-deficit hyperactivity disorder (ADHD) лечених комбинацијом омега-3 и омега-6 масних киселина (Kidd, 2007) Студије са DHA, EPA, АА међу ученицима дијагностикованим као агресивним није показала пораст агресије у DHA групи током стреса, док је контролна група показала екстра-агресију (Hamazaki et al, 1996; Itomura et al, 2005)

82 Поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD)
Школска деца са ADHD имају знатно ниже плазма нивое DHA и омега-6, него нормалне контроле (Chen et al, 2004) У студији ADHD низак ниво омега-3 је био повезан са поремећајем понашања, хиперактивношћу-импулсивношћу, анксиозношћу, нападима беса, тешкоћама сна, без обзира на дијагнозу (Stevens et al, 1996). У двоструко-слепој студији ADHD група која је примала омега-3 МК је имала побољшање продужене визуелне пажње и дискриминације (Vaisman et al, 2007)

83 ADHD Чини се да мешавина DHA, EPA и омега-6 масних киселина побољшава не само пажњу, учење и проблеме понашање ADHD већ и придружену анксиозност, повлачење, дислексију и агресију (Kidd, 2007)

84 Деменција и когнитивни пад
У студији здравих добровољаца старости између година конзумирање 4 г рибљег уља на дан (са 800 мг DHA и мг EPA) или 4 г маслиновог уља као плацебо, DHA/EPA група је показала предност у односу на плацебо на: енергији, бесу, анксиозности, умору, депресији, конфузији, времену реакције, продуженој пажњи и значајном смањењу грешака на тесту пажње (Fontani et al, 2005)

85 Витаминима сличне супстанце
Једињења која потсећају на витамине по својој активности, али се нормално синтетизују у организму у довољним количинама Најсличнији су Б витаминима па се некад тако и класификују Није још увек доказано да спадају у есенцијалне нутријенте То су: холин, миоинозитол, пара-аминобензоичка киселина, карнитин, липоична киселина, биофлавоноиди

86 Пара-аминобензоичка киселина (PABA)
Благо хидросолубилна супстанца слична Б витаминима Улога у одржању здравља Гастроинтестиналног система Помаже изградњу црвених крвних зрнаца, коже и косе Делује против фиброзе (као код претераног стварања ожиљака и другог везивног ткива) Смањује запаљења у зглобовима и замор, повећава коришћење кисеоника у ткивима, смањује депресију

87 Acetyl L-carnitine Био-искористљивија форма L-carnitinа
Л-карнитин настаје из аминокиселина лизина и метионина Подстиче сагоревање масти олакшавајући транспорт масних киселина у митохондрије Побољшава памћење, подстиче продукцију и ослобађање ацетил-холина Подржава функцију централног и периферног нервног система, срчаног мишића и скелетних мишића Уобичајена доза суплементације код одраслих: 500 mg до 1,000 mg дневно

88 Холин Хидросолубилна супстанца Есенцијални нутријент
Битан за когнитивне функције мозга и функсије јетре Неопходан за ћелијске мембране и неуротрансмитер ацетил-холин Садрже га џигерица, жуманце и соја лецитин Уобичајена доза за одрасле:  425 mg до 550 mg дневно

89 Антиоксиданти Алфа-липонска киселина Коензим Q10 Каротеноиди/ретиноли
Антиоксидантни витамини (најзаступљенији су вит. Ц хидросолубилни и вит. Е липосолубилни) Антиоксидантни минерали Полифеноли Н-ацетил цистеин

90 Алфалипонска киселина и крвни судови
Слободни радикали оштећују ендотел крвних судова убрзавајући промене као што су атеросклероза, дијабетес и артеријска хипертензија Ендогени антиоксиданти као што су глутатион, витамини Ц и Е, антагонизују дејство ових реактивних кисеоничких врста, а тако делује и алфалипонска киселина, која осим сопственог антиоксидантног дејства повећава и активности других антиоксиданата (Park et al, 2014)

91 Неуролошка и психијатријска примена
Како експерименталне тако и клиничке студије показују добар ефекат алфалипонске киселине у болестима ЦНС и ПНС, безбедност и могућност комбиновања са другом терапијом - омогућава њихову широку примену (Kamchatnov et al, 2014) Антиоксидантна и значајна дејства на когнитивну функцију и кардиоваскулну функцију чине овај молекул потенцијалним средством редукције морбидитета и морталитета (Patel et al, 2014) Примена код повећања телесне тежине под дејством антипсихотика (>50% болесника) – смањује инсулинорезистенцију

92 Неуролошка и психијатријска примена
Побољшава проток крви и проводљивост нерава те има примену у мултиплој склерози и неуропатијама, смањује реперфузионо оштећење мозга после можданог удара, помаже код механичких траума мозга, а код Алцхајмерове болести подиже ниво ацетилхолина